Preuzimanjem „nuklearnog kofera“ odgovornost prelazi na svakog sledećeg američkog predsednika još od Džona Kenedija, a reč je o akten-tašni koju prethodnik na dan inauguracije predaje novom predsedniku.
Aktovka, koju je nosio vojni pomoćnik i koja sadrži planove nuklearnog napada, pristup sistemima komandovanja i upravljanja i mehanizam za odobravanje nuklearnih kodova, postala je simbol za predsednikovu moć da naredi nuklearni napad, ali su mehanizmi malo složeniji.
Sam kofer, poznat i kao torba za hitne slučajeve ili jednostavno „dugme“ je metalna akten-tašna prekrivena kožom koja podseća na staromodnu lekarsku torbu i teška je oko 20 kilograma.
Torba je poslednjih godina poznata i kao „nuklearnim fudbal“, što dolazi iz kodnog imena „Dropkick“ (vrsta udarca u američkom fudbalu), za tajni nuklearni rat, prema bivšem američkom ministru odbrane Robertu Meknamari.
Ona sadrži, kako je navodeno, kopiju Crne knjige, opcije za nuklearni napad, „keks“, aktivna elektronska kartica preko koje se predsednih identifikuje kao osoba koja može da odobri signal koji pokreće upotrebu nuklearnog oružja i sposobnost komunikacije sa komandnim i kontrolnim vrhovima.
Konačno, možda najvažnije, aktovka sadrži sistem hitnog emitovanja koji omogućava predsedniku da saopštava bilo kakva naređenja.
Međutim, ta torba je u velikoj meri rezervna kopija, dizajnirana za upotrebu kada je predsednik udaljen od fiksnih i zaštićenih komandnih i kontrolnih centara, kao što je Bela kuća, piše Gardijan.
Dik Čejni, bivši šef kabineta Džeralda Forda, opisao je 2013. šta se obično događa na dan inauguracije kada odgovornost za nuklearni napad pređe na novog predsednika.
„Primopredaja torbe se odigrava u podne. Niko nije rekao ni reč, ali znao sam. Dakle, ceremonija se odvija iza jednog od tamošnjih velikih stubova, dva čoveka stoje u svojim uniformama i odlazeći vojni pomoćnik predaje torbu novoimenovanom vojnom pomoćniku“, naveo je.
Iako je fizički prenos postao deo rituala prenosa moći, iako se odvija bez pompe, stvarni prenos odgovornosti je zapravo nešto prozaičniji.
Tokom sastanka o nuklearnim kodovima i aktovki koji se odvija ujutro na inauguraciji, ključna stvar koja se dešava je da se „keks“ reprogramira i daje novom predsedniku ili njegovom imenovanom vojnom pomoćniku i on se aktivira u podne na dan zakletve, što znači da se od tog momenta novi predsednik može identifikovati.
Prema izveštajima, Pentagon već dugo ima plan za prenos u slučaju da Tramp preskoči ceremoniju.
S obzirom na važnost „nuklearnog kofera“, bilo bi čudno da postoji samo jedan, te se u izveštajima navodi da u stvari postoje tri akten-tašne. Osim one koja važi za predsednikovu, jedna se može da završi kod potpredsednika, a jedna obično odlazi u ruke člana kabineta kojeg predsednik odredi da bi se osigurao kontinuitet ako su i predsednik i potpredsednik onesposobljeni.
„Transfer mora da bude izvršen odmah“, rekao je Baz Paterson koji je nosio aktovku za vreme Bila Klintona.
On je za Biznis insajder dodao da postoji sistemi koji to omogućuju.
Dakle u podne 20. januara pošto Džo Bajden položi zakletvu, Trampov „nuklearni keks“ postaće neaktivan i nestaće njegova nuklearna moć.
