„Imam utisak da i kod novog predsednika Bajdena i u Demokratskoj stranci, naročito posle događaja od 6. januara, vlada u velikoj meri osvetničko raspoloženje, kako prema Donaldu Trampu lično, tako i prema onome što je radio u prethodne četiri godine. Tih prvih dana za očekivati je da predsedničkim dekretima Bajden poništi ono što je zapravo i najlakše anulirati iz Trampovog mandata, a što su demokrate i on sam najavljivali u predizbornoj kampanji. U tom smislu najjednostavnije je vratiti Sjedinjene Američke Države u Svetsku zdravstvenu organizaciju, odakle je Tramp povukao Ameriku tokom pandemije korona virusa, ali i ponovo vratiti SAD u Pariski klimatski sporazum, što je odavno želja demokrata“, smatra Adamović.
Takođe, kako dodaje, nova administracija već ostvaruje kontakte i radi na povratku Amerike u sporazum o nuklearnom programu Irana, što je nasleđe iz perioda kada je na čelu SAD bio Barak Obama.
Bajden poništava političko nasleđe Donalda Trampa
„Naravno, iz perspektive nove administracije neophodno je demontirati i ono što je učinio Donald Tramp na planu imigrantske politike, pa očekujem da će nova administracija zaustaviti izgradnju zida na granici sa Meksikom i biće blagonakloniji prema onima koji imaju nameru da u narednom periodu uđu u SAD. Takođe, svojim merama će legalizovati boravak desetina miliona ilegalnih migranata koji su već u Americi i mislim da se taj plan nalazi na visokom mestu u agendi Demokratske stranke. Oni naime rezonuju da bi im legalizacija ilegalnih migranata bila od velike koristi, jer bi to zapravo bili njihovi novi glasači koji bi im omogućili da, u budućnosti, bez problema osvoje vlast“, napominje Adamović.
Trn u oku novoj administraciji je, napominje Adamović, i nasleđe Donalda Trampa kada je u pitanju Vrhovni sud. Kako je najavljeno, u drugoj nedelji predsednikovanja Bajden će preduzeti mere koje se tiču reforme pravosudnog sistema.
„Tramp je uspeo da u Vrhovni sud uvede troje konzervativnih sudija. Postoje planovi demokrata, o čemu su oni izbegavali tokom kampanje da govore, da se broj sudija u tom telu sa devet poveća na 15, kako bi demokrate povratile većinu“, kaže naš sagovornik.
Kako navodi, novoj administraciji je važno i da na spoljnopolitičkom planu poništi neke od politika Donalda Trampa, pa će neki od prvih koraka sasvim sigurno ići u tom pravcu.
„Mislim da će Bajdenova administracija zauzeti oštar i preteći stav prema Ruskoj Federaciji, imajući u vidu da je Rusija identifikovana kao najveća pretnja Sjedinjenim Državama, a tokom Trampovog mandata demokrate su ga iznova sprečavale da poboljša odnose Moskve i Vašingtona. Biće zanimljivo videti i kakav će stav nova administracija zauzeti i prema Kini, Turskoj, Severnoj Koreji, Indiji i Egiptu“, ukazuje istoričar i spoljnopolitički analitičar.
Saradnja sa EU
Prema rečima analitičara Branka Pavlovića, Džozef Bajden će svojim potezima pokušati da, između ostalog, uspostavi saradnju sa Evropskom unijom i njenim ključnim državama, vraćajući se u sedlo nekog ko „predvodi“ slobodni svet.
„Bajden može, sasvim sigurno, da vrati Ameriku onome što su transatlantske integracije, zatim u pacifičke trgovinske i investicione poslove, kao i u sporazum sa Iranom, dakle da povuče niz poteza oko kojih su SAD saglasne sa EU. Međutim, stvari su otišle mnogo daleko i u drugom koraku, kada se završi taj marketinški čin kojim će se slati poruka da je prethodni period bio „eksces“, a da se Amerika sada vraća na lidersku poziciju sa zemljama EU kao svojim ključnim saveznicima, na površinu će izbiti duboke, strukturne protivurečnosti između interesa Unije i Amerike. One se pre svega odnose na relaciju odnosa prema Kini i Rusiji, jer su interesi Evropske unije potpuno suprotni ambicijama Amerike da bitno zaoštri odnose sa tim zemljama“, uveren je Pavlović.
U tom smislu, kako kaže, važno je napraviti razliku između onoga što je marketing i stvarnih problema Amerike.
Prema navodima Bajdenovog budućeg šefa kabineta Rona Klejna, novi predsednik će odmah posle inauguracije, u sredu, početi da donosi predsedničke uredbe s namerom da promeni brojne politike, ne čekajući Kongres SAD u kojem njegova Demokratska stranka kontroliše oba doma.
On će prvog dana ukinuti zabranu ulaska u SAD za državljane nekih većinski muslimanskih zemalja, podneti zahtev da se SAD ponovo priključe Pariskom sporazumu o klimatskim promenama, i naložiti obavezno nošenje maski u federalnim objektima i tokom putovanja između saveznih država.
Drugog dana na dužnosti Bajden će potpisati uredbe koje se tiču pandemije korona virusa, a uključuju ponovno otvaranje škola i kompanija i masovnije testiranje na korona virus. Bajden će u petak doneti uredbe o novčanoj pomoći onima koji su pogođeni ekonomskim posledicama pandemije. Međutim, za „potpuno ostvarenje" Bajdenovih ciljeva biće potrebna i saglasnost Kongresa koji treba da odobri plan za pomoć tokom pandemije, vredan 1.900 milijardi dolara.
