Pozivajući se na izvore u Evropskoj komisiji, Fajnenšel tajms je objavio da Evropska unija planira da se bori protiv "vladavine dolara" na svetskim tržištima. EU, kako se navodi, želi da prevlada poteškoće s kojima se suočila za vreme Trampovog mandata i projekat slabljenja dominacije dolara planira da pokrene sa inauguracijom izabranog američkog predsednika Džoa Bajdena.
EU bi da izaće na megdan dolaru
„Godine Trampovog predsedništva otkrile su naše ranjivosti i moramo ih ukloniti ... Govorimo o mestu Evropske unije u svetu: o sposobnosti da imamo dovoljnu ekonomsku i finansijsku moć", citirao je renomirani britanski poslovni časopis izvor iz Evropske komisije.
EU je ukazala na potrebu pronalaženja načina za jačanje uloge evra u svetskoj areni - posebno kroz lekcije naučene iz pandemije koronavirusa. Ima li međutim, evrozona kako je sad ustrojena,takve mehanizme?
Đukić u izjavi Sputnjiku, objašnjava zašto je skeptičan po pitanju najave koja je stigla iz Brisela. Svi argumenti su kako kaže, na strani dolara. Kada je reč o prekograničnim zajmovima i emisiji dužničkih hartija od vrednosti, 50 odsto svih tih transakcija je denominovano u američkim dolarima. S druge strane, 60 odsto deviznih rezervi u svetu je u dolarima, a oko polovine međunarodne trgovine se fakturiše u američkim dolarima.
„To samo govori da ukoliko Evropska komisija preduzme operativne mere koje bi išle u prilog većoj ulozi evra, o kojima još ništa ne znamo, taj proces će ići vrlo, vrlo sporo. Trebaće deset godina i duže, a razlozi za to su naročito nakon kovida još ubedljiviji“, smatra naš sagovornik.
Fed kao svetska centralna banka
On napominje da je u vreme pandemije Fed, odnosno američka centralna banka, de fakto preuzela ulogu svetske centralne banke i to kroz dva mehanizma. Prvi je, kako objašnjava, vezan za činjenicu da su oni sprečili kolaps ne samo američkog finansijskog sistema kada su u martu prošle godine munjevito upumpali likvidnost u sistem, dajući mogućnost svima kojima trebaju dolari da dođu do njih. Drugo, novi fiskalni paket koji treba da se usvoji u Senatu od 1.800 milijardi dolara će značiti da će američka privreda biti pogurana da napravi veću stopu ekonomskog rasta i da će se odloženo dejstvo toga osetiti 2022. godine i nadalje.
Uz to, kaže on, Fed apsolutno kontroliše sve one koji su se zadužili u dolarima da ne bi došli na ivicu bankrota kada kamatne stope počnu polako da se povećavaju. Oni koji su se zadužili u dolarima biće zavisni od ponašanja Feda i u interesu im je, kaže on, da dolar ne bude tako jak prema evru i da i dalje slabi prema valuti evrozone.
On smatra da se slabljenje dolara u odnosu na evro može očekivati i tokom 2021. godine, a delom i 2022.
Ništa bez fiskalne centralizacije
Đukić podseća da su kupci američkih državnih hartija od vrednosti pre izbijanja pandemije bili investitori iz velikog broja najrazličitijih zemalja, počev od Kine i da bi naglo slabljenje dolara ostavilo negativne efekte na ukupnu svetsku privredu.
Na pitanje kako onda to EU misli da njena privreda i valuta zauzmu značajnije mesto na svetskom tržištu, Đukić nema dilemu:
„Jačanje moći odrđene valute, u ovom slučaju evra, na duže staze može biti zasnovano samo na monetarnom aranžmanu koji, između ostalog, pretpostavlja da fiskalna strana bude rešena na način kao što je u federalnim državama, poput SAD-a. To podrazumeva i postojanje intervencionog mehanizma kako bi se rešavali problemi nejednake konkurentnosti pojedinih zemalja članica evrozone“.
Posebno je, kaže bitno, da postoji mogućnost intervencije u vanrednim okolnostima sa jednog mesta, a to znači fiskalnu centralizaciju. To, međutim, sudeći po tome kako se izjašnjavaju vladajuće političke strukture EU, apsolutno nije moguće očekivati u bliskoj budućnosti, ističe on, napominjući da su se oštre razlike među članicama još produbile u odnosu na one tokom prethodne finansijske krize iz 2008.
Razlike u evrozoni ne obećavaju
Bez oštre centralizacije ne može se očekivati da se osnaži uloga evra u međunarodnim transakcijama. Nijedna druga mera ne može da prevaziđe taj problem kada se operiše jednom valutom, kreditira njom, a razlike među zemljama u njihovom relnom sektoru su toliko velike ne samo po pitanju konkurentnosti, već i javnih finansija, ističe profeor bankarstva na Ekonomskom fakultetu.
Đukić podseća da se u EU o nameri jačanja njene valute i privrede govori već skoro dve decenije, ali i napominje:
„Ono što je ključno, nikada nije postojala politička saglasnost ili volja svih aktera da se tako nešto reši, a dve poslednje krize svetskih razmera su taj jaz samo još više produbile i nekadašnja teza o evrozoni u dve brzine se sve više zaoštrava. Oni su pred osnovnim problemom da ako neko hoće i da napusti evrozonu, mehanizam je tako postavljen da je to gotovo nemoguće. Te zemlje su postale zarobljenici monetarne unije gde nekima nikada i nije bilo mesto gledajući striktno ekonomske kriterijume, a ne političke želje“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
