„Fond je osnovan“, rekao je ministar energetike pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija Kristijan Pegel za list „Šveriner Folkscajtung“.
On je dodao da je prethodno izdato potrebno rešenje.
Parlament ove nemačke pokrajine je početkom januara većinom glasova podržao inicijativu regionalne vlade o formiranju ekološkog fonda, zahvaljujući kojem će se, između ostalog, štititi interesi učesnika projekta „Severni tok 2“.
Puni naziv fonda je – „Zaštita klime i prirodne sredine MV“. Struktura ima 11 ciljeva koji su na različite načine povezani sa zelenom energetikom i proizvodnjom ekološki čistih energenata. Poslednja tačka na listi je „pomoć u nastavku izgradnje gasovoda „Severni tok 2“.
„Fond ne učestvuje u izgradnji ili upravljanju projektom. Ali on treba da ima mogućnost da pomogne njegovom završetku“, saopštila je ranije premijerka pokrajine Manuela Švezig, obraćajući se poslanicima.
Na teritoriji pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija se nalazi završna tačka „Severnog toka 2".
Podsetimo, ranije je nemački list „Handelsblat“ objavio da Vašington planira da uvede sankcije protiv broda za polaganje cevi „Fortune“ i kompanije „KVT-Rus“ – vlasnika broda.
Usledila je i reakcija iz Berlina. Nemačka je razočarana odlukom SAD, poručili su iz Ministarstva ekonomije.
Reagovao je i Kremlj ocenom da se radi o grubom i nezakonitom pritisku Amerike.
Ruski senator Konstantin Kosačov takođe je komentarisao nameru američkih vlasti, ističući da se radi o pokušaju Vašingtona da očuva ako ne monopol u toj oblasti onda bar ključni udeo na gasnom tržištu u Evropi.
SAD su u decembru 2019. godine uvele gasovodu sankcije, zbog čega je švajcarski „Olsiz“ bio prinuđen da zaustavi radove na polaganju cevi.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
