U regionu — na Balkanu, pažnju sveukupne javnosti (pre svega struke, privrede ali i politike) izazvala je informacija da je Elektromreža Srbije kupovinom dodatnih 5% akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema svoj udeo u ovoj kompaniji povećala na 15 procenata.
Obe ove vesti imaju jedan zajednički činilac — Transbalkanski koridor — visokonaponski elektroenergetski prenosni sistem, zamišljen da od Rumunije preko Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, pa kroz Jadransko more prenosi električnu energiju do Italije. Rumuni sa svojom trasom kasne, nisu se još povezali dalekovodom na srpski deo — da jesu, možda ne bi imali problem sa „iskakanjem“ sa mreže više dalekovoda. Ovakve strujne magistrale premrežile su Evropu i omogućavaju transport električne energije u svim pravcima, što omogućava trgovinu energijom — resursom bez koga savremeni život nije moguć.
Uz vest o širenju EMS-a u Crnoj Gori pojavila se i informacija da će Elektroprivreda Srbije sa Elektroprivredom Crne Gore graditi HE Komarnica — što je, takođe, okarakterisano kao širenje EPS-a u regionu. Ovo ne treba da čudi jer srpski predsednik Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata rekao da Srbija neće prodavati EPS i najavio njegovo širenje u region. Treba reći, takođe, da je planiranje izgradnje HE Komarnica započeto davne 1972. godine, dakle, u vreme bivše Jugoslavije. Kao i to da nije reč o prvom zajedničkom elektroenergetskom projektu Srbije i Crne Gore.
Uz to, pored Srbije i Republike Srpske i Crna Gora je ranije aktivno sarađivala u planiranju izgradnje hidroelektrana na gornjem toku Drine — projekta koji sada izaziva negodovanje ekologa kao i političara u Bosni i Hercegovini, dok se Podgorica još nije zvanično oglasila po tom pitanju.
O tome šta ova dešavanja u elektroenergetskom sektoru znače za Srbiju, EMS i EPS, ali region, u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa mr Željkom Markovićem, liderom za energetiku i industriju u konsultantskoj kući „Dilojt Srbija“.
