Lavrov je na taj način prokomentarisao blokiranje naloga aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa na društvenim mrežama nakon protesta protiv rezultata predsedničkih izbora održanih prošle godine.
„Pristup informacijama garantovan je brojnim odlukama OEBS-a, garantovan je međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. Ovaj princip pristupa informacijama jednostavno je zgažen nedavno u Sjedinjenim Američkim Državama, uz zaprepašćeno ćutanje ili nejasne komentare američkih saveznika“, konstatovao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, „sada sve ovo pokušavaju da gurnu pod tepih“, pojavljuju se informacije da su neke društvene mreže vratile Trampu pristup nalozima.
„Ali ovde nije reč o Trampu, već o činjenici da je država napravila grubu grešku u ispunjavanju svojih obaveza da obezbedi pristup informacijama“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova.
Odgovarajući na zahtev novinara iz Letonije da prokomentariše situaciju sa medijima na ruskom jeziku u ovoj zemlji i pritvaranje zaposlenih na informativnom portalu Sputnjik Letonija, ministar je uverio da Moskva ovom portalu daje podršku „ne samo zato što je to ruski medij, već jednostavno zato što građani svake zemlje, uključujući Letoniju, imaju pravo na alternativne izvore informacija“.
„Sputnjik ima našu punu podršku i znam da je popularan kod mojih zapadnih kolega. Takve medije, kao što su Sputnjik i RT oni smatraju važnim kako bi postojala drugačija tačka gledišta u odnosu na onu koju sada zapadni mediji unificirano šire i po najmanje značajnom povodu“, rezimirao je Lavrov.
Pretnja Vašingtona Telegramu
Sjedinjene Američke Države zapretile su da će mreži Telegram oduzeti mogućnost da pruža svoje usluge, rekao je ruski ministar spoljnih poslova.
„Već sam čuo da su Telegramu zapretili da će mu oduzeti mogućnost da pruža svoje usluge. To će biti zanimljivo“, rekao je Lavrov.
On je podsetio da su SAD potpisnice Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, s tim što je poslednji za njih obavezujući dokument, kao i Helsinškog završnog akta, niza OEBS-ovih dokumenata, Pariške povelje za novu Evropu, Evropske povelje za bezbednost 1999.
„U svim ovim dokumentima se navodi: svaki čovek ima pravo na slobodno izražavanje slobodnog mišljenja. Ovo pravo uključuje slobodu traženja, primanja, širenja svih vrsta informacija i ideja, bez obzira na državne granice, usmeno, pismeno ili putem štampe ili umetničkih oblika izražavanja, ili na druge načine po svom izboru“, istakao je ministar.
Kako je u nedelju naveo „Vašington post“, američka neprofitna organizacija Koalicija za bezbedniju mrežu tražila je od „Epla“ da ukloni Telegram iz svoje prodavnice aplikacija.
Posledice neuspeha u borbi protiv cenzure biće ozbiljne
Posledice neuspeha Sjedinjenih Američkih Država u borbi protiv cenzure biće veoma ozbiljne za svet, smatra Lavrov.
„Nadajmo se da američko društvo neće dozvoliti elitama da u svojoj međusobnoj borbi iskoriste najočigledniju cenzuru, najgrublje kršenje ustava i međunarodnih obaveza. Ali to je problem američkog društva. Ako se ono ne izbori sa ovim problemom, onda svi moramo biti spremni na posledice takvog neuspeha SAD, a posledice će biti veoma ozbiljne na svetskoj sceni“, upozorio je Lavrov.
Ministar je izrazio uverenje da „to svi razumeju i da nije uzalud što su u Evropi u pripremi neki dokumenti o tome kako, nakon inauguracije Džoa Bajdena, započeti dijalog koji će predviđati sve moguće scenarije razvoja događaja“.
„Ali, savetovao bih da se obrati pažnja na to kako su se Sjedinjene Američke Države sada našle u situaciji koja nosi rizik da podrije američku državu, ako sa privatnim korporacijama ne mogu da izađu na kraj na takav način da one, pre svega, budu ponovo integrisane u državne mehanizme i u njihov ustav“, dodao je šef ruske diplomatije.
Lavrov je istakao da je SAD sada pred izborom da li da društvene mreže stave pod kontrolu ili da ostave liberalne propise koji ne ograničavaju slobodu govora.
„Sada se, verovatno, američka država suočava sa pitanjem da li da preuzme kontrolu nad ovim društvenim mrežama ili da ipak ostavi te norme, pod navodnicima njihove propise, koji odražavaju liberalnu ideologiju i liberalni pogled na svet, navodno, bez ograničenja njihove slobode govora. A njihova reč, izražena u korporativnim propisima, ostavlja im pravo da ograničavaju slobodu govora drugima. Ovo je ozbiljna dilema“, konstatovao je ministar.
Pročitajte još:
