„Iako je 2020. godina trebalo da bude jedna od pretkretnica EU politike proširenja, godina je završena sa agednom proširenja razbijenom u paramparčad“, navodi se u poslednjem izveštaju Centra za evropske političke studije (CEPS) iz Brisela.
Autor izveštaja Ervan Fuere u analizi naglašava da su obnovljena metodologija pristupnog procesa, „zeleno svetlo“ za otvaranje pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije i Zagrebački samit lidera EU i Zapadnog Balkana označili pozitivnu putanju za politiku proširenja koja je, do kraja godine, zbog bugarskog veta na pregovore o pritupanju sa Skopljem, „udarila o zid“.
„Realnost je ta da je bugarski veto samo naglasio nedoslednosti EU pristupa Zapadnom Balkanu i njegovoj evropskoj perspektivi. Posvećenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, iako često pominjana u zvaničnim dokumentima EU, ostaje mlaka, a većina zemalja članica je neodlučna da se angažuju u tom pravcu, što oslikava stav javnog mnjenja u nekim članicama o daljem širenju EU“, navodi se u izveštaju, preneo je Tanjug.
CEPS ocenjuje da je i pored nastojanja Evropske komisije da pojača kredibilitet pristupnog procesa i pruži mu „jače političko vođstvo“, proces postao „senka onoga što je bio prethodnih dekada kada je slovio za najuspešnju spoljnu politiku EU“.
Kao primer navodi se činjenice da je Crna Gora uspela da zatvori samo tri poglavlja za isti period koji je Hrvatskoj bio potreban da zatvori kompletne pregovore o pristupanju.
Dodaje se da je pokušaj Bugarske da insistiranjem na istorijskoj reviziji makedonskog identiteta ubaci istoriju u pristupni proces, doveo do „podrivanja pristupnih kriterijuma“, ali i „ignorisanja 70-godišnjeg iskustva EU baziranog na prevazilaženju prošlosti, pomirenju i vladavini prava“.
U CEPS upozoravaju da će se „ovaj najnoviji neuspeh“, ukoliko ostane neosporen, „ponoviti u bezbroj drugih slučajeva“ na Zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju.
„Regija je prepuna sporova, bilo da se radi o teritoriji, pravima ili čak postojanju nacionalnih manjina ili o nacionalnosti date istorijske ličnosti. Bilo koji od njih može lako postati uzrok nestabilnosti ili sukoba ako se ne kanališe pravilno. Zahtevi za podelu ili preraspodelu teritorija mogli bi da otvore Pandorinu kutiju širom regiona“, upozorava se u izveštaju.
Ukazuje se da je rešavanje ovih slučajeva jedino moguće uključivanjem zemalja članica EU u posredovanje koje bi trebalo da se „odvija paralelno, a ne kao preduslov za početak pristupnih pregovora“.
Dodaje se da bi EU trebalo da iskoristi i druge instrumente koji joj stoje na raspolaganju za promociju dijaloga, saradnju među istoričarima i negovanje mreža organizacija civilnog društva koje rade na promociji pomirenja.
„U pitanju je kredibilitet EU i njena sposobnost da efikasno deluje u najbližem susedstvu“, zaključuje se u izveštaju CEPS.
Pročitajte još:
- Kritika iz EU: Stanje u Srbiji se pogoršava
- Srbija iznenada dobila šansu od EU da brine o sopstvenim interesima
- Bivši hrvatski ministar: Srbiji još ne smemo dati zeleno svetlo za ulazak u EU
