Šreder je podsetio da su mnogo pre događaja 2014. zemlje Istočne Evrope stupile u Severnoatlantski savez i da je to bilo njihovo suvereno pravo – da odluče da li će ući u Evropsku ili NATO.
„To je njihovo pravo... Međutim, nije se ovde završilo. Zatim je diskusija krenula drugim tokom – i to pre svega zbog Amerike – o prijemu Gruzije i Ukrajine u NATO. To nije bilo ništa drugo nego strategija opkoljavanja Rusije, koja je tada bila mnogo otvorenija za saradnju sa Evropom, kao i sa NATO-om“, objasnio je Šreder.
Istovremeno, bivši kancelar je ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom nazvao „kršenjem međunarodnog prava“.
„Ova tvrdnja ne dotiče pitanje razloga. Pretpostavlja se da bi se Ukrajina pridružila NATO-u, kako je želela Amerika. Tada bi Sevastopolj, jedna od najvažnijih morskih luka u Rusiji, završio na teritoriji zapadne alijanse“, dodao je on.
Što se tiče metoda međunarodnog pritiska, bivši kancelar sankcije smatra neefikasnim instrumentom, pogotovo što nijedan ruski predsednik nikada neće vratiti Krim Kijevu.
„Ne vidim šta bi one (sankcije) trebalo da postignu“, rekao je Šreder.
U problematičnim situacijama pozvao je da se teži dijalogu.
„Samo u najređim slučajevima pritisak deluje. Radi se o pronalaženju rešenja putem dijaloga“, dodao je on.
Na komentar novinara da je Rusija postala „mafijaška država“, Šreder je istakao da „takve etikete od njega neće čuti“.
Šreder se i ranije zalagao za ukidanje antiruskih sankcija, ističući da je saradnja sa Moskvom posebno neophodna u trenutnoj ekonomskoj situaciji.
Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.
Pročitajte još:
