Danas niko nema tačnu ideju kako bi demonopolizacija trebalo da izgleda. Jedino su očekivanja usmerena ka tome da poimanje sveta ne bi trebalo da zavisi od nekolicine ljudi koji su na čelu najbogatijih kompanija na svetu, kaže IT konsultant Vojislav Rodić.
Za oslobođenje od monopola nekoliko tehnoloških kompanija naš sagovornik vidi dva puta. Jedan od njih je tehnološki – napravite vašu aplikaciju i pozovete korisnike da je koriste.
Oslobođenje od siledžijstva velikih tehnoloških kompanija – izgradite svoj Internet
„Ali ako je ta aplikacija na dva dominantna marketa, odnosno prodavnice aplikacija, Eplovom i Guglovom, to znači da zavisite od nekog drugog. Naravno, možete da kažete, nema problema, imam i svoj veb sajt na mom serveru u mom dejta centru. Odlično, ali ne zaboravite, da biste bili vidljivi u celom svetu, a danas je svaki ozbiljan posao orijentisan globalno, morate da imate komercijalne odnose sa velikim brojem drugih firmi koje vam omogućavaju da uopšte budete vidljivi, da ne budete lake žrtve masovnog hakerskog napada…“, napominje Rodić.
U ovom slučaju se može desiti, kao što se nedavno dogodilo sa društvenom mrežom Parlor, da firme koje pružaju infrastrukturne Internet usluge „osete potrebu“ da vas isključe.
Teoretski moguće, ovo rešenje je, prema Rodićevom mišljenju, preskupo i u praksi teško ostvarivo, pogodno samo za velike države jer se radi o izgradnji paralelnog sistema – novog Interneta koji će biti u upotrebi samo u jednoj zemlji. Međutim, to onda nije Internet sa globalnom prisutnošću.
Regulatorna rešenja na dugom štapu
Sa druge strane stoje regulatorna rešenja, kaže Rodić; međutim i ona su problematična, u najmanju ruku neizvesna. Podržavljenje kompanija koje pružaju infrastrukturne usluge, prema mišljenju našeg sagovornika, nije rešenje.
„Nisam siguran da je baš svaka država bolja od svakog vlasnika društvene mreže, ali tu ima jedan drugi problem. Mi često doživljavamo da su neke firme američke, evropske, ruske, kineske… Kada pogledate gde su im sedišta, nisu tamo gde očekujete, tako da tu postoji i pravni problem u slučaju nekog eventualnog podržavljenja“, kaže on.
Jedno od pitanja oko koga se u Americi trenutno lome koplja je treba li internet provajderima i operatorima društvenih mreža ukinuti imunitet koji imaju po članu 230 Zakona o telekomunikacijama iz 1996, prema kome su oni samo pružaoci usluga i ne odgovaraju za sadržaj koji neko drugi šalje preko njihovih resursa ili postavlja na njihove servere.
„To je omogućilo eksploziju Internet usluga i povećanje broja korisnika. Ali sada smo došli do druge situacije u kojima vlasnici društvenih mreža preuzimaju uredničke poteze, ne samo ukidajući nečije naloge, nego i ubacujući svoje poruke upozorenja i naravoučenija u poruke korisnika tih mreža. Drugim rečima, ako ste oslobođeni odgovornosti zato što pružate infrastrukturnu uslugu, to je u redu, ali ako se mešate u sadržaj onda ste urednik. Ako ste urednik medija, mediji imaju odgovornost“, ističe Rodić.
Ukoliko se taj nivo odgovornosti društvenim mrežama uvede, pojavljuje se mogućnost da budu tužene, a posledice toga niko ne može da predvidi, dodaje on.
Jedinu nadu da će se pronaći način da se monopol tehnoloških kompanija razbije je tužba koju je pred Njujorškim sudom pre nekoliko nedelja podnelo 48 američkih saveznih država protiv Fejsbuka pod optužbom za monopolsko ponašanje i gušenje konkurencije.
Ono što je zanimljivo je, prema Rodićevim rečima, to što su se svi, bez obzira na političku pripadnost i ideološke poglede na svet, složili da velike društvene mreže predstavljaju protivtežu političkom uticaju.
„Drugim rečima, ne radi se o sukobu konzervativaca i liberala, levice i desnice, nego se radi o mnogo većem sukobu između korporacija sa jedne i političkih entiteta sa druge strane. Radi se o sukobu državnog suvereniteta i suvereniteta globalnih korporacija koje svet isključivo posmatraju kao celinu. Pošto je to skoro pokrenuta tužba, očekujem da će potrajati godinama, jer sa jedne strane imate države sa neograničenim resursima, a sa druge jednu od najbogatijih korporacija na svetu koja takođe može da angažuje velike timove advokata i da dugo učestvuje u suđenju sa vrlo neizvesnim završetkom“, kaže Rodić.
Kako funkcioniše monopol tehnoloških kompanija
Samopouzdanje „Petorici konjanika“, kako se kolokvijalno nazivaju velike tehnološke kompanije (Guglu, Majkrosoftu, Fejsbuku i Eplu odnedavno se priključio i Amazon), ne ulivaju samo enormno veliki prihodi, koji su se, uzgred budi rečeno, u vreme pandemije, kada su mnogi izgubili posao i osetili drastičan prihoda, drastično uvećali. To je i osećaj nezamenjivosti koji imaju zahvaljujući monopolskom položaju koji su izgradili.
Kako taj monopol funkcioniše? Iza društvenih mreža stoji niz kompanija koje su nevidljive krajnjim korisnicima i koje omogućavaju da čitav sistem funkcioniše, objašnjava Rodić, a pošto se savremeni Internet ne služi ni laptopom, niti desktopom, već mobilnim telefonom, aplikacije preuzimamo sa dva dominantna marketa – jednog za Android telefone, čiji je vlasnik Gugl i drugi za Ajfone, čiji je vlasnik Epl.
„Kao što Beograd ima gust i razgranat saobraćaj, a u stvari ima nekoliko osetljivih raskrsnica i kada na njima dođe do nekog zastoja, poremećaj se oseti u celom gradu, tako je i na Internetu. Tu imate nekoliko velikih kompanija koje drže najveći deo saobraćaja, najveći deo mesta gde možete da preuzmete vaše aplikacije, odakle možete da ih koristite“, objašnjava Rodić.
Veliki prihodi plus samopouzdanje jednako je monopol
Kazne očigledno nemaju uticaja na velike tehnološke kompanije – države mogu da ih kažnjavaju do mile volje, ali prihodi koje ostvaruju daju im slobodu da plate kazne i nastave po starom. Videli smo kako izgleda kada Irska kazni Fejsbuk sa pola miliona evra. Videli smo kako izgleda kada Francuska kazni Gugl sa 100 miliona, a Amazon sa 35 miliona evra. U ponašanju velikih tehnoloških kompanija, „Petorice konjanika“ (Guglu, Majkrosoftu, Eplu i Fejsbuku odnedavno se priključio i Amazon), ne menja se ništa.
Ne menja se ni kada 400 veoma uticajnih (da ne kažemo najuticajnijih) političara sveta apeluje na Amazon da promeni svoju poslovnu praksu, ni kada meksički predsednik Manuel Lopez Obrador zatraži da jedna od tema sastanka G20 bude i uticaj koji na svetsku komunikaciju imaju vlasnici društvenih mreža ili kada turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ugasi svoj Votsap nalog i pređe na alternativnu, tursku, društvenu mrežu.
