„Zemlje-kandidati: Republika Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, kao i Island i Norveška, koje su deo Evropskog ekonomskog prostora, pridružuju se ovoj odluci Saveta (o sankcijama)“, navodi se u saopštenju.
Takođe se napominje da će nakon ovog koraka ove države voditi svoje nacionalne politike u skladu sa odlukom Saveta EU.
Evropska unija nakon toga je pozdravila pristupanje pet država trećem paketu sankcija Belorusiji, koji je stupio na snagu 17. decembra prošle godine.
Ranije je Evropska unija nekoliko puta objavljivala spisak sankcija Belorusiji: 2. oktobra, 6. novembra i 17. decembra. Predsednik Aleksandar Lukašenko stavljen je na „crnu listu“ u drugom paketu.
Belorusija je uvela recipročne sankcije Evropskoj uniji. Među uvedenim merama je obustavljanje aktivnosti koordinacione grupe „Belorusija-EU“ i snižavanje nivoa učešća zemlje u Istočnom partnerstvu. Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije 18. decembra je saopštilo da je pripremilo odgovor na još jedne restriktivne mere EU.
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Osim toga, održavaju se i mitinzi pristalica Lukašenka, čija je inauguracija održana 23. septembra. Policija je saopštila da se protesti u Belorusiji radikalizacuju. Evropska unija više puta je izjavljivala da ne priznaje rezultate predsedničkih izbora u Belorusiji. U međuvremenu, niz zapadnih zemalja uveo je individualne sankcije licima za koje se veruje da su umešana u izborna kršenja i suzbijanje protesta.
Pročitajte još:
