Srpska Nova godina praznuje se 14. januara po novom, odnosno po starom, julijanskom kalendaru, 1. januara. Zato se i zove Nova godina.
Novu godinu večeras dočekuju Srpska, Ruska, Gruzijska, Ukrajinska i Jermenska pravoslavna crkva i Sveta Gora. Uveče je u crkvama praznično bdenje, moleban koji se služi na kraju svake godine, kojim se vernici zahvaljuju Bogu na svemu što im je podario i mole za dobro u narednoj godini.
Po običajnom kalendaru, večeras se ne spava. Običaj je da se u toku noći služi vruća rakija, kuvano vino i krofne.
U gradskoj sredini, u ponoć, služile su se krofne, a u jednu se stavljao zlatnik. Verovalo se da će onaj ko pronađe zlatnik imati uspešnu godinu.
Julijanska nova godina u našem narodu se naziva i srpska Nova godina, ali i Mali Božić, jer se na taj dan završavaju božićne svečanosti. U domovima je u susret prazniku porodica na okupu. Trpeza je bogata, uz neizostavnu prazničnu pečenicu.
Posle Drugog svetskog rata, proslava Pravoslavne nove godine dugo godina označavana je kao težak nacionalni ispad. Ponovo se javno slavi od devedesetih godina prošlog veka.
Srpska nova godina dočekivana je uz vatromet i koncerte, sa sve većim brojem stranih turista. Ove godine, zbog pandemije, dočekaće se u krugu porodice, bez organizovanog dočeka na javnim mestima.
Srpska pravoslavna crkva 1. januara po julijanskom kalendaru slavi spomen u čast Isusa Hrista i Svetog Vasilija, odakle i naziv za julijansku novu godinu – Vasilica.
Uobičajeno je da se vernici od Vasilice do Bogojavljenja pozdravljaju sa svesrdnim pozdravom „Hristos se rodi!“. Na dobrobit i radost svih koji slave. Posebno onih koji o Malom Božiću početak julijanske godine veličaju i praznovanjem krsne slave, svog porodičnog zaštitnika Svetog Vasilija.
