U saopštenju se navodi da je, u cilju razmatranja navodnog kršenja ljudskih prava na Krimu od strane Rusije početkom februara 2014. godine, sud morao da utvrdi da li je poluostrvo bilo pod kontrolom Rusije.
„Sud smatra da su se događaji zbog kojih je ukrajinska vlada podnela žalbu, odvijali pod 'jurisdikcijom' Rusije, zasnovanoj na stvarnoj kontroli koju je uspostavila nad Krimom u tom momentu“, navodi se u saopštenju.
Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava je većinom glasova priznalo da je delimično prihvatljiva žalba Kijeva da je Rusija „odgovorna za administrativnu praksu koja je dovela do kršenja Evropske konvencije za ljudska prava na Krimu“.
Međutim, prema saopštenju Ministarstva, u objavljenom privremenom rešenju suda o međudržavnoj žalbi „Ukrajina protiv Rusije (Krim)“ čiji su predmet događaji iz 2014-2015. godine, „Evropski sud za ljudska prava je zaključio da je nedokazan čitav niz optužbi“ ukrajinskih vlasti protiv Rusije kao što su navodna ubistva civila, hapšenja i zastrašivanja novinara, diskriminacija etničkih Ukrajinaca i politički motivisana krivična gonjenja.
Takođe se navodi da Evropski sud nije razmatrao pitanje da li je ujedinjavanje Krima i Rusije legalno sa stanovišta međunarodnog prava.
Žalba „Ukrajine protiv Rusije“ podneta je Evropskom sudu za ljudska prava u martu 2014. godine. Ukrajinske vlasti tvrde da Rusija od 27. februara 2014. godine „vrši efikasnu kontrolu nad Krimom, što je dovelo do brojnih kršenja Konvencije o zaštiti ljudskih prava“. Konkretno, podignute su optužbe na osnovu 12 članova.
Krim je postao ruski region nakon održavanja referenduma u martu 2014. godine, na kome je 96,77 odsto stanovnika poluostrva i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja glasalo za pridruživanje Rusiji. Glasanje je održano nakon državnog udara u Ukrajini.
Pročitajte još: