Ipak predstoji višemesečna borba - Amerikanci će pritiskati, ali neće slomiti, a Evropa, odnosno Nemačka će pokušati da pronađe neki lukav mehanizam, poput pomenutog ekološkog fonda. Najverovatnije da će to biti predstojeći tok događaja, kaže Stanislav Mitrahovič, vodeći stručnjak ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i ekspert Finansijskog univerziteta pri Vladi RF.
Prema navodima danske štampe, danska konsultantska kompanija „Rambol“ morala je da odustane od učešća u završetku izgradnje „Severnog toka 2“ zbog pretnji američkih sankcija i na taj način je postala žrtva sukoba zbog skupog gasovoda „Severni tok 2“ koji ide iz Rusije u Nemačku, vrednosti oko 10 milijardi evra. Pre nje je i švajcarska kompanija „Olsiz“ bila prinuđena da odustane od učešća u postavljanju cevi, nakon što je Vašington krajem 2019. godine uveo sankcije protiv „Severnog toka 2“. Mitrahovič kaže da je rizik od sankcija i povlačenja nekih kompanija iz projekta odavno bio poznat, dok je Kremlj ranije te sankcije nazvao „kaubojskim napadom“.
„Amerikanci su sankcije dugo najavljivali i ta baza je bila spremna, a Amerikance je samo sputavala njihova nespremnost da se previše svađaju sa Evropom. I do danas ta nespremnost traje, inače bi oni već odavno uveli sankcije protiv, na primer, kreditora „Severnog toka 2“ – kompanija „Šel“, „Endži“, „Vinteršel“, koje su odavno poznate, zbog čega nije trebalo sprovoditi nikakvu istragu. Uveliko je poznato i da su to kompanije koje kreditiraju SAD. Prema tome, da su Amerikanci bili spremni da krenu protiv njih, već bi odavno uveli sankcije. Zapravo, Amerikanci nisu bili spremni da zadaju jak udarac, jer bi potpuno pokvarili odnose sa Evropom“, kaže Mitrahovič za Sputnjik.
Ekspert ističe da je ključ rešenja u rukama Nemačke i da bi Berlin u ovoj situaciji mogao da odigra presudnu ulogu, te da postoje načini da se sve prepreke preskoče ili zaobiđu.
„Što se tiče kompanija koje se bave sertifikacijom i osiguranjima, mislim da su imali vremena da se pripreme i da za tih godinu dana pronađu rešenje. Verujem da će ključno rešenje biti oslanjanje na Nemačku. Nemačka ostaje u projektu i biće potrebno da se pronađu opcije koje kompanije, koje osiguravajuće kompanije će eventualno moći da rade sa nama. Možda ne direktno, već preko nemačkog Regionalnog fonda za zaštitu životne sredine, koji će delovati kao tampon zona za ublažavanje sankcija. Odnosno, dokumenti će biti sastavljeni kao usluga koja se ne pruža Rusiji, već Fondu. To će otežati Amerikancima, jer se ovde radi o učesniku nemačke Vlade. Uostalom, svi ti sertifikati biće potrebni u Evropi, a ne u Americi i to je takođe vrlo važna stvar. Stoga, oslanjajući se na Nemačku, na kraju će se naći neka opcija i velike su šanse da će rešenje biti pronađeno“, kaže Mitrahovič.
Amerikanci će pritiskati, ali neće slomiti
Od samog početka realizacije projekta „Severni tok 2“, Vašington pokušava da zaustavi izgradnju gasovoda iz Rusije u Evropu, čak je i EU svesna da američke sankcije „Severnom toku 2“ predstavljaju otvoreni protekcionizam čiji je cilj promovisanje američkog prirodnog tečnog gasa na evropskom tržištu.
Nade nemačkih političara na ublažavanje američke politike prema gasovodu „Severni tok 2“ nakon dolaska Džoa Bajdena na vlast teško da će se obistiniti, jer su i demokrate i republikanci podjednako negativno nastrojeni prema gasovodu iz Rusije.
„Generalno, Bajden je nastrojen protiv Rusije, a njegov tim takođe veruje da je Rusija spoljni neprijatelj, za razliku od Trampa koji je verovao da je Kina glavna opasnost i veliki neprijatelj... Zato bi trebalo očekivati vođenje antiruske retorike i preduzimanje određenih mera protiv Rusije. S druge strane, Bajden na vlast dolazi kao ‘anti-Tramp’. A Tramp je rekao da je Amerika iznad svega. Bajden kaže da će slušati svoje saveznike, da demokrate nisu poput Trampa, ali da će uvesti sankcije Nemačkoj. To je nelogično! Stoga verujem da će Bajdenova administracija ozbiljno razgovarati sa Rusijom, ali svejedno ostaju ograničavajući faktori“, ocenjuje Mitrahovič.
Ekspert smatra da bi kažnjavanje Nemačke zbog saradnje sa Rusijom bilo previše opasno za transatlantske odnose.
„Zbog toga predstoji višemesečna borba”, kaže Mitrahovič.
Do kraja godine poteći će „Severni tok“
Donald Tramp je u decembru predstavio vojni budžet za 2021. godinu, kojim su obuhvaćeni i "Severni tok 2" i "Turski tok", a učesnicima ovih projekata je zaprećeno blokiranjem aktiva i zabranom poslovanja sa američkim kompanijama zbog čega su švajcarska kompanija „Olsiz“ i, po svemu sudeći, danska kompanija „Rambol“ odustale od ovog posla.
Bez obzira na to, Mitrahovič očekuje da gas „Severnim tokom“ poteći do kraja ove godine. Nove sankcije će možda primorati „Gasprom“ da traži sertifikacione i osiguravajuće kompanije, što bi moglo da uspori realizaciju projekta. Pored toga, završetak radova zavisi i od vremenskih uslova.
„Ove godine će gasovod biti pušten u rad, moguće krajem godine. Postoji mnogo prognoza da se to može dogoditi i za nekoliko meseci, ali to je teško reći, jer treba da smislimo rešenja u vezi sertifikacije i osiguravajućih kuća. Pored toga, neki cevopolagači su sposobniji za rad u toploj sezoni, a ne zimi, pa i od toga zavisi. Prema tome, recimo da postoji mogućnost da se ove godine izgradnja završi i izvrše neki radovi na puštanju gasovoda u rad“, zaključio je ekspert.
Podsetimo, „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje koji će se isporučivati od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.
