„Predugo smo ignorisali rastuće probleme u našem sistemu opasno uvereni da imamo najbolju demokratiju na svetu”, kaže Montgomeri za Tanjug i naglašava da bi jačanje demokratskom sistema sada trebalo da bude prioritet SAD.
Montgomeri ističe da je jaz između republikanaca i demokrata porastao u poslednjih 20 godina do te mere da je sposobnost za funkcionisanje američke vlade ugrožena jer obe stranke ne žele da rade zajedno.
„Zapravo sada postoje dve Amerike, svaka sa svojim skupom krutih uverenja i pritužbi“, ističe on i dodaje da se sada Bajden ne suočava samo sa potrebom da smanji jaz između partija, već i da obuzda i levo krilo u sopstvenoj stranci koje se zalaže za promene koje bi, kako kaže, dodatno uvećale jaz.
Ponovo ujedinjenje Amerike, naglašava Montgomeri, biće dugoročan projekat koji se ne može ostvariti preko noći.
Kada je reč o samim dešavanjima ispred Kapitola, Montgomeri kaže da je već bilo pretnji i objave na medijima, kao i drugih znakova koji su govorili da se može očekivati nasilje i u drugim gradovima u SAD.
„Mnogi zakonodavci koji su odbili da pristanu na Trampove zahteve sada se nalaze pod pretnjom. Moć društvenih medija i beskrajne Trampove tirade ubedili su bukvalno milione ljudi da su izbori ’ukradeni“ i da imaju odgovornost da deluju. Demonstranti u Vašingtonu i njihove pristalice zaista su verovali da su izbori ukradeni”, objašnjava on.
Međutim, tvrdi Montgomeri, zastrašujuća realnost je da je to što se dogodilo u Kapitolu moglo na više načina biti mnogo gore.
„Moglo je biti veći broj žrtava da su demonstranti imali vatreno oružje i iskoristili ga. S druge strane, postizborni napori predsednika Donalda Trampa da očigledno ukrade izbore pritiskajući različite državne zvaničnike i ohrabrujući njegovog uvek lojalnog potpredsednika Majka Pensa da odbaci rezultate izbora mogli su da prerastu u masovni sukob koji bi ugrozio našu demokratiju, pa čak i da dovede do mogućnosti za građanski rat“, smatra Montgomeri.
To se, dodaje on, nije dogodilo samo zato što su se „šaka“ običnih ljudi, i demokrate i republikance, suprotstavili Trampu i časno izvršili svoje izborne odgovornosti.
Na pitanje da li će dešavanja u Vašingtonu uticati na poziciju Republikanske stranke, ili pre svega na Donalda Trampa, Montgomeri kaže da je Trampu i onima koji su ga podržavali sigurno narušena reputacija.
„Trampu će izglasati impičment u Predstavničkom domu, dok ga sve više onih koji su ga finansijski podržavali sada doživljavaju kao izgnanika”, kaže Montgomeri.
Biće kažnjeni oni koji su učestvovali u neredima, kaže on, ali kako ističe, kazna će biti još teža za one najodgovornije, u Senatu, Predstavničkom domu i za državne zvaničnike koji su bolje znali šta će se dešavati, ali su javno podržali Trampa u tome da su izbori ukradeni samo da se ne bi konfrontirali s njim i da bi pomirili republikansko glasačko telo.
Montgomeri kaže da su demonstranti, ili barem većina njih koji su došli iz cele zemlje zaista verovali Trampu da su izbori ukradeni i smatrali da se zalažu za demokratiju.
Na pitanje u kom će se sada smeru razvijati događaji u SAD, Mont „procvetali“ u poslednje dve decenije, ali i uz malo njihovog usmeravanja i kontrole.
„Bez sumnje, društveni mediji su bili glavno sredstvo kojim su Tramp i njegove pristalice širili ideju da su izbori ukradeni. Mislim da niko ne bi mogao da o tome diskutuje. Problem je potreba za ravnotežom prava na slobodu govora sa idejom da se zabranjuje lažno ’potpaljivanje vatre i izazivanje panike‘“, objašnjava Montgomeri.
Tvrdi da tvitovi koje je objavio Tramp nakon izbora, pokušavajući da potkopa čitav izborni proces, govore u prilog tome i ističe da ne postoji zagarantovano „pravo da imate Fejsbuk ili Tviter nalog“.
„To su društvene mreže u privatnom vlasništvu i nisu tradicionalne medije za oglašavanje. Ali čak i kada bi postojalo pravo na to, Tramp i njegova ’banda pristalica bi ga izgubile‘“, kaže Montgomeri.
Ipak, tvrdi on, sve demokratske vlade širom sveta se suočavaju sa sličnim izazovima i postoji realna opasnost, kako kaže, da bi ljudi mogli zaključiti da su demokratije nesposobne da funkcionišu i da autokratskih vođa imaju bolja rešenja, te da je „Drugi svetski rat je primer kako se taj put razvija“.
Podseća da je kao diplomata tokom Hladnog rata pomagao demokratskim snagama u mnogim zemljama „da se dignu iz okova autoritarnosti“, ali i da je istovremeno shvatio da dostizanje istinske demokratije zahteva izuzetno tešku i dugoročnu posvećenost.
„Daleko duže nego što sam mislio pre dve decenije. Problemi koje sada imamo u SAD ponižavajući su primer koliko je to teško. Ali jasno je da je svaka alternativa gora, pa svi moramo da se bavimo ovim osnovnim zadatkom, a to je očuvanja, zaštite i jačanja demokratskih ideala“, navodi Montgomeri odgovarajući na nekoliko pitanja vezanih za koncept američke liberalne demokratije, načina izveštavanja američkih medija, uloge društvenih mreža i dvostrukih aršina u definisanju demonstracija u Vašingtonu i onih koje SAD podržava u drugim delovima sveta.
Inače, Montgomeri koji ima bogato diplomatsko iskustvo u radu više američkih administracija ističe da su događaji u Vašingtonu bili jedan od najbolnijih iskustava kojih se seća, te da je istovremeno, prateći sve to, imao različite emocije, počevši od besa, tuge, zabrinutosti, ali i frustracije zbog toga što nije bilo dovoljno bezbednosnih snaga da obuzdaju nanesenu štetu.
Pročitajte i:
