Ne sumnja u to dobar poznavalac kriptovaluta Marko Nikolić, koji napominje da na sumnjive rabote za sada ipak otpada mali procenat ukupnog trgovanja u kriptovaluti.
Koordinacijom Evropola razotkrivena trgovina drogom
Nema sumnje, međutim, da je vrednost nelegalnog poslovanja koje je razotkriveno u Nemačkoj, u saradnji sa vlastima SAD, Australije, Velike Britanije, Danske, Švajcarske, Ukrajine i Moldavije, uz koordinaciju Evropola bila ogromna.
Nemački istražitelji su zatvorili to, kako se veruje, najveće ilegalno tržište na Darknetu, odnosno na Darkmarketu, na kome se osim drogom i falsifikovanim novcem, uglavnom trgovalo ukradenim podacima o kreditnim karticama, anonimnim SIM-karticama i malverom, softverom koji je napravljen da nanese štetu računarskim sistemima ili mrežama.
Serveri Darkmarketa su isključeni, zaplenjeno je više od 20 servera u Moldaviji i Ukrajini, a 34-godišnji Australijanac, za koga se sumnja da je bio operater, uhapšen je na nemačko-danskoj granici i nalazi se u pritvoru, saopštilo je državno tužilaštvo u Koblencu.
Na Darknet se dolazi namenski
Nikolić za Sputnjik objašnjava da je Darknet deo interneta koji nije baš pristupačan svima koji internet redovno koriste i da se tu dolazi namenski zbog određenih stvari koje su povezane sa kriptovalutama i nelegalnom trgovinom.
„I pre ovoga su kriptovalute povezivane sa trgovinom tim nelegalnim stvarima. Navodno je zbog toga porasla i cena te robe, ali i kriptovaluta, jer su bile na ceni na tim darkveb adresama na kojima se trguje svim, od droge do oružja. To je postalo opasnost za države i za bezbednost i onda su krenule da se bave time, da uvode regulative, pa je i Srbija nedavno donela zakon o digitalnoj imovini“, ističe naš sagovornik.
On, ipak, napominje da se tehnologija razvija mnogo brže od nauke i donošenja zakona, tako da neke stvari nije lako regulisati i teško je ući u trag takvim pojavama.
„U poslednje vreme se dešavaju i velike krađe kriptovaluta zato što je njihova cena visoka. Cena bitkoina je danas 35.000 dolara i lako je da se prenese velika količina tog novca, praktično u tri klika, u tuđi digitalni novčanik“, objašnjava Nikolić.
Kriptovalute ko stvorene za ilegalu
To što su kriptovalute decentralizovane jer ih ne kontroliše nijedna država, niti centralna banka, što ih je zahvaljujući blokčejn tehnologiji nemoguće falsifikovati i što nudi anonimnost jer se njihov vlasnik ne zove imenom i prezimenom, nego šifrom koju samo on može da otključa, čini se da su kao stvorene za ilegalne transakcije.
Slučaj razotkrivanja pola miliona korisnika koji su u kriptovaluti trgovali drogom i falsifikovanim novcem u vrednosti od 140 miliona evra, međutim, ukazuje da je moguće ući u trag onima koji manipulišu tim valutama.
„Ljudi koji se godinama time bave i prate te slučajeve, povezuju transakcije sa određenom robom i ljudima. Za to su zaduženi stručnjaci za visokotehnološki kriminal. Nije lako ući tome u trag i dokazati da se radi o konkretnim licima i konkretnoj robi, ali očigledno, dok su bile u pitanju tolike transakcije i tolika zaplena, nekome je bilo jasno da se tu radi o nečemu što je sumnjivo. Zato su verovatno i uspeli da otkriju taj lanac. To nije prvi put“, kaže Nikolić, koji je uveren da će se sve više raditi na tome da se takve nelegalne stvari otkrivaju.
Po njegovoj oceni, akcija nemačkih organa pod okriljem Evropola je do sada najveći otkriveni lanac takve trgovine. On smatra da će sa rastom cene kriptovaluta doći i do rasta takvih transakcija, ali i da u budućnosti možemo očekivati da će biti otkrivani ovakvi nelegalni sistemi.
Nikolić ne dovodi u sumnju da treba stati na put takvim stvarima, ali i napominje da je do sada procentualno jako mali deo trgovanja u kriptovaluti, ne veći od pet odsto, otpadao na nelegalne poslove.
