U novembru prošle godine Bjorn Soder je zajedno sa Matijasom Karlsonom, bivšim liderom poslaničke grupe Švedskih demokrata u parlamentu i Tobijasom Andersonom, portparolom omladinskog krila stranke nominovao Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir.
Iza nominacije je stajalo još 11 evropskih parlamentaraca iz Danske narodne stranke, britanske Konzervativne stranke, poljske partije „Zakona i pravde“ i mađarskog Fidesa.
Trampa su nominovali zbog „doprinosa miru i mirovnim pregovorima na Korejskom poluostrvu, Balkanu i između Izraela i nekoliko susednih država“. I danas nominacija ostaje na snazi uprkos žestokim kritikama nedavnih postupaka Donalda Trampa od strane rukovodstva Švedskih demokrata.
„U spoljnoj politici doprineo je miru u svetu i zaslužio je nagradu. To što se ponašao suludo nakon izbora ne bi trebalo to da umanji“, rekao Bjorn Soder, član Odbora za spoljne poslove Švedskih demokrata za nacionalni javni servis SVT.
„To će, naravno, biti žalosno nasleđe Trampa i njegovo ponašanje nakon izbornog poraza je za osudu. Ali morate razdvojiti stvari. U spoljnoj politici je uspešan i zaslužuje Nobelovu nagradu za mir“, objasnio je Soder.
„Motivi se suštinski nisu promenili – uprkos neredima u Vašingtonu“, rekao je Tobijas Anderson za SVT.
„Donald Tramp je možda kontroverzna osoba sa konfrontirajućim stilom rasprave u domaćoj političkoj areni. Ali nijedna objektivna procena ne može poreći ogroman napor koji je učinio za mir u svetu“, objasnio je Matijas Karlson.
Nedavni događaji u SAD izazvali su talas kritika švedskog establišmenta, a političari sa oba krila političkog spektra osudili su Trampovo odbijanje da prizna poraz. Magnus Ranstorp, vodeći švedski istraživač terorizma, opsadu američkog Kapitola nazvao je „domaćim terorizmom“.
Donalda Trampa kritikovao je i lider švedskih demokrata Jimi Akeson, koji podržava američkog predsednika. Ocenio je da Tramp „nema empatiju“ i druge osobine koje se pripisuju dobrim ljudima i naglasio da predsednički izbori nisu takmičenje u popularnosti, već izbori za unutrašnju, spoljnu, bezbednosnu i trgovinsku politiku. Ipak, Akeson bi voleo da su se izbori završili drugačije.
„Jasno je da bih izabrao konzervativnu vladu i vladavinu u SAD umesto levo-liberalne“, zaključio je Akeson.
S druge strane, političar Norveške napredne stranke Kristijan Tibring-Gjede, koji je ranije dva puta nominovao Trampa za Nobelovu nagradu za mir, doveo je u pitanje njegovu sposobnost da vrši funkciju predsednika. Tibring-Gjede je rekao da se Trampovo „stanje pogoršava“ od poraza na prošlogodišnjim predsedničkim izborima i smatra da je podrška koju je uputio njegovim pristalicima na protestima ispred Kapitola „zastrašujuća“.
Predstavnički dom SAD sastaće se u sredu kako bi razmotrio mogućnost opoziva predsednika Donalda Trampa zbog „podsticanja pobune“ uoči nereda na Kapitolu.
Aktuelna situacija u Americi bila je i tema emisije „Novi Sputnjik poredak“, koju vodi Nikola Vrzić:
