To je najvažniji rezultat pregovora Jermenije, Azerbejdžana i Rusije održanog u Kremlju.
Eksperti objašnjavaju da je železnica jedan od najjeftinijih načina isporuke robe, a danas Jermenija nema železničku vezu sa najvažnijim trgovinskim i ekonomskim partnerom i tržištem — Rusijom.
Ta železnica bi bila korisna i za Rusiju, jer ako se ovaj krak poveže sa onim koji ide od Nahičevana do Bakua, Rusija će dobiti direktan izlaz u Tursku.
Međutim, sada ostaju da se reše ključna pitanja, kao što su ona — ko će i sa čijim novcem graditi tu železnicu i što je veoma važno, na koji način će Azerbejdžan dati garancije da u nekom trenutku neće blokirati prolaz tih vozova kroz svoju teritoriju?
Dogovori lidera Rusije, Azerbejdžana i Jermenije o stvaranju radne grupe koja će se baviti razvojem Karabaha, infrastrukturom, deblokadom saobraćajnih, ekonomskih i trgovinskih veza u regionu i otvaranju granica, signalizira da prva fazi sporazuma o prekidu vatre i krvoprolića u Nagorno-Karabahu generalno funkcioniše, što omogućava da se pređe na rešavanje i drugih problema.
Na sastanku lidera tri zemlje izvestan napredak je postignut po pitanju deblokade svih ekonomskih, trgovinskih i saobraćajnih veza u regionu. Strane su postigle dogovor o stvaranju takozvane trilateralne radne grupe na nivou potpredsednika vlade, koja bi trebalo da održi prvi sastanak do 30. januara, na osnovu čega će se formirati spisak glavnih oblasti rada.
Status Karabaha ostaje nerešen, ali je važan dijalog
Nakon sastanka u Kremlju, koji je imao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom i premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom o Karabahu, ruski predsednik Vladimir Putin je konstatovao da se sporazum o prekidu vatre iz novembra prošle godine generalno poštuje, a da ruska mirovna grupa u Karabahu generalno ispunjava svoje obaveze i da nema nikakvih suštinskih incidenata u zoni sukoba.
Međutim, strane nisu uspele da se dogovore o konačnom statusu Karabaha. Ne treba očekivati da će to pitanje u skorije vreme biti rešeno, ali je važno da je uspostavljen dijalog, obezbeđen prekid vatre i da su ljudi počeli da se vraćaju na svoja ognjišta. Od sredine novembra u svoje domove vratilo se više od 48.000 izbeglica.
Aleksandar Špunt, generalni direktor Instituta za instrumente političke analize, kaže da je veliki uspeh već postignut time što je Rusija uspela da za isti pregovarački sto stavi dve zaraćene strane.
„Čini mi se — a to zaključujem na osnovu drugih sličnih pregovora sukobljenih strana, da ova runda pregovora nije mogla da dâ konkretne rezultate, ali najvažnije je da su se ti pregovori uopšte održali, što je izuzetno važno ako se zna da nakon prekida vatre na teritoriji Karabaha nije bilo takvih pregovora. Postojao je sporazum koji je, u stvari, lokalizovao i zamrznuo konflikt, ali stvarni pregovori koji bi se vodili o humanitarnim, ekonomskim pitanjima, razmeni ratnih zarobljenika, a koje je Pašinjan pokrenuo, nisu vođeni. Pregovori su tek počeli“, kaže Špunt.
Trilateralni sastanak lidera Rusije, Azerbejdžana i Jermenije u Kremlju, nakon kojeg su Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan potpisali izjavu o razvoju Karabaha, trajao je skoro četiri sata. Kasnije je ruski predsednik odvojeno razgovarao sa svojim azerbejdžanskim kolegom i sa jermenskim premijerom.
„Činjenica da su i Pašinjan i Alijev pristali na ove pregovore, uprkos najoštrijim kritikama u njihovim zemljama po ovom pitanju i uprkos krajnje alarmantnim raspoloženjima u Azerbejdžanu i krajnje negativnim u Jermeniji, veliki je uspeh. To je važan rezultat ovog susreta, a ja se nadam da ćemo videti na desetine takvih pregovora u različitim formatima, posebno u ekspertskom formatu. Grubo rečeno, dvojica lidera — Pašinjan i Alijev, pod Putinovim vođstvom, otvorila su vrata za te mogućnosti. Sada stručnjaci mogu da započnu pregovore, da se dogovaraju, bez straha da će biti etiketirani kao ’nacionalni izdajnici‘“, kaže Špunt.
Nagomilani problemi
Špunt napominje da će Radna grupa i ekspertski timovi morati da rešavaju veliki broj nagomilanih problema.
„Sada, nakon ovih pregovora, kojim je zapravo dato političko odobrenje, predstoji rad vojne, humanitarne i drugih komisija, koje će početi da rešavaju brojne probleme, kao što su penzioni, imovinski, a takođe i problemi državljanstva i mešanih porodica. Sada će biti mnogo takvih problema, ali ljudi koji učestvuju u pregovorima, neće biti nazivani izdajnicima i optuživani zbog saradnje sa drugom stranom. Posle ovih pregovora, ljudi koji se bave zanatima u tom regionu, mogu da počnu da pregovaraju, a to je najvažnije“, ocenjuje Špunt.
Na ovaj način je, napominje Špunt, rešena i kiparska kriza koja postoji decenijama.
„Kroz rešavanje humanitarnih pitanja, kroz rešavanje privatnih pitanja, vodosnabdevanja, kanalizacije, električne energije i tako dalje rešavaju se osnovni problemi... Danas ne postoji političko rešenje za kiparsku krizu, niti ga može biti, jer se obe strane čvrsto drže svojih pozicija. Ali danas čovek može da uđe u automobil na jednom delu ostrva, dođe na večeru u drugi deo i vrati se. I ovo je maksimum koji se može postići u takvim sukobima. Ako se za nekoliko godina takva situacija dogodi na teritoriji Karabaha, onda se može smatrati da su ti ljudi koji su se bavili regulisanjem situacije postigli maksimalan uspeh“, smatra Špunt.
Lideri tri zemlje su 10. novembra potpisali sporazum o prekidu borbenih dejstava u Karabahu, a prema tom dokumentu, pod kontrolu Azerbejdžana su prešle tri oblasti u Karabahu — Agdamska, Kelbadžarski i Lačinski, dok je Jermenija zadržala deo Lačinskog koridora u širini od pet kilometara koji obezbeđuje vezu između nepriznate Republike Nagorno-Karbah i Jermenije, bez grada Šuša. Duž kontakt-linije u Karabahu raspoređeni su ruski mirovnjaci, na teritoriji Azerbejdžana biće formiran rusko-turski centar za monitoring sporazuma o primirju.
Sukob u Nagorno-Karabahu započeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća — Rusija, SAD i Francuska. Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.
