Britanski mediji, pozivajući se na reči neimenovanog Blerovog ličnog prijatelja, ovih dana spekulišu da bivši lider Laburističke stranke koji je tri puta pobedio na izborima između 1997. i 2005, planira povratak u politiku poput pokojnog francuskog predsednika Šarla de Gola.
Za Britance je ratni zločinac
„Sandej tajms“ je čak objavio da Bler tajno savetuje ministra zdravlja Meta Henkoka o pristupu pandemiji virusa korona i da je njegov poziv na odlaganje masovne vakcinacije dok sve visoko rizične osobe ne dobiju prvu dozu, praktično pretočen u politiku vlade.
Mnogi su bili iznenađeni i prisustvom Blera u Beloj kući prilikom potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, sredinom septembra prošle godine, u kome je, kako se ispostavilo, imao ključnu ulogu.
Dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona Siniša Ljepojević, ipak, bez dlake na jeziku objašnjava zašto smatra da Blerov povratak ne treba očekivati:
„Toni Bler je još uvek jedna od najomraženijih ličnosti u Velikoj Britaniji. To je čovek za koga najveći deo Britanaca veruje da je ratni zločinac, pre svega zbog rata u Iraku, ali i Avganistanu. Sve je moguće u životu, ali realno, njegove šanse da se aktivno vrati u politički život su vrlo male.“
Blerova ekipa već vlada laburistima na čelu Britanije
Naš sagovornik smatra da to njemu verovatno nije ni potrebno, s obzirom na to da je posle vanrednih izbora 2019. godine došlo do promene na čelu Laburističke partije i da je, kako kaže, na vlast došla Blerova ekipa i da je na čelu laburista Kir Starmer, koji je njegov čovek.
„U Laburističku partiju se vratila Blerova politika, ali to ne znači da bi se Bler mogao vratiti u aktivni život. Bler je, međutim, aktivan kao operativac takozvane duboke države. On putuje po svetu, to naplaćuje debelo i zastupa interese velikih korporacija, velikih banaka te duboke političke države, pre svega Amerike i on je prisutan u mnogim delovima sveta“, kaže Ljepojević.
Naš sagovornik napominje da je zahvaljujući tim poslovima nekadašnji britanski premijer, koji je na to mesto dao ostavku 2007. godine, do sada zaradio više od 200 miliona funti. Osim držanja govora za koje po jednom uzima 330.000 funti, Ljepojević kaže da je reč i o posredovanju u prodaji oružja i opreme i raznim dugim zakulisnim radnjama, ali i pritisku na one slabe u svetu, što su unosni, dobro plaćeni poslovi koji su mu sada mnogo važniji. Uz to, Bler je, kako kaže, verovatno i sam svestan da nije realan njegov povratak na političku scenu.
Vešta propaganda duboke države za pravljenje biznisa
Na pitanje kako onda čitati najave iz takozvanih pouzdanih izvora iz Blerovog najbližeg okruženja da bi on želeo da se vrati u stilu generala De Gola i da ponovo uspostavi narušenu reputaciju, Ljepojević kaže da se to može smatrati njegovom propagandom.
„On je vrlo vešt. Uostalom, cela duboka država kontroliše veći deo medija i on tako održava svoje prisustvo u javnosti“, ističe naš sagovornik. Tako, smatra on, treba gledati i na napise da je savetovao ministra zdravlja oko vakcinacije, što, kako kaže, nema nikakve veze sa tim, već sa dubokom državom, ogromnom paradržavnom strukturom, od banaka do farmaceutske industrije, čiji je dobro plaćeni operativac.
Odličan poznavalac britanske scene smatra da za Blerov povratak u politiku od značaja neće biti ni povratak duboke države na veliku američku scenu sa ulaskom Bajdena u Belu kuću. Njoj je Bler uvek bio toliko odan, da su ga zbog ulaska u rat sa Irakom nazvali pudlicom Buša Mlađeg, koji je tada bio na čelu SAD. Najnovija situacija u Americi ipak neće biti bez značaja za Blera.
„Može da znači za širenje njegovih zakulisnih poslova, jer sada će moći mnogo više da se poziva na podršku zvanične Amerike, nego što je to mogao pre godinu, dve, tri. Istovremeno, on je lobista Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, tačnije šeika Bin Zajeda u Abu Dabiju. Prema tome, to će njemu veoma dobro doći, jer će moći da se krije iza autoriteta američke administracije“, konstatuje Ljepojević.
On smatra da ni sam Bler nije do te mere zainteresovan za politički javni život, već da u poslovima kojima se bavi iza sebe ima autoritet moćne države, kakva je Amerika.
