U okviru programa „Otvorena budućnost“, koji je pokrenut 1. januara i trajaće do 15. marta ove godine, planiran je „razvoj reintegracije“ poluostrva i teritorija na istoku Ukrajine koje nisu pod kontrolom Kijeva, kao i beleženje „kršenja ljudskih prava“ sa ruske strane u tim regionima i pomoć „žrtvama“.
Kako je navedeno u saopštenju, pokazatelji uspešnosti programa trebalo bi da budu dokumentovanje „kršenja ljudskih prava“ na tim teritorijama i „efikasno“ izveštavanje o toj situaciji, kao i „zaštita prava“ stanovnika poluostrva putem nove strategije Kijeva u pogledu Krima.
Među ciljevima misije navedeni su i rezultati medijskog rada sa lokalnim neprofitnim organizacijama, između ostalog sa krimskim Tatarima – na „podizanju svesti“ o ljudskim pravima. Osim toga, planirano je podsticanje njihovih političkih i ljudskih aktivnosti.
Finansiranje projekata iznosiće do milion rubalja (oko 11.000 evra). Istovremeno se podstiču sufinansiranje i samostalno finansiranje. Kako je navedeno, administrativni troškovi ne bi trebalo da prelaze osam odsto od ukupnog budžeta kompanije.
„Ne možemo da finansiramo akademske kurseve ili istraživanja, kurseve engleskog jezika i kupovinu opreme“, dodaje se u dokumentu.
Sredstva će biti obezbeđena samo za fiskalnu 2020-2021. godinu Velike Britanije.
Ukrajina i zapadne države redovno spekulišu na temu „kršenja prava“ krimskih Tatara u Rusiji. Istovremeno, ruska Državna duma je isticala da su oni zahvaljujući vraćanju poluostrva u sastav zemlje dobili prava, slobode i mogućnosti koje nisu imali pod Ukrajinom.
Posle državnog udara u Kijevu u februaru 2014. godine, vlasti Krima i Sevastopolja odlučile su da održe referendum o ponovnom ujedinjenju sa Rusijom. Na glasanju koje je održano 16. marta iste godine, učestvovalo je više od 80 procenata onih koji imaju pravo glasa. Za ponovno ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,7 procenata, odnosno 95,6 procenata stanovnika Krima i Sevastopolja.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 18. marta potpisao sporazum o prihvatanju Republike Krim i Sevastopolja u sastav Ruske Federacije, a 21. marta dokument je ratifikovala Savezna skupština. Uprkos ubedljivim rezultatima referenduma, Kijev je odbio da prizna Krim kao deo Rusije.
Pročitajte još:
