Cena fjučersa nafte tipa „Brent“ samo je nakratko bila 56,39 dolara po barelu, što je bio njihov najviši nivo od 25. februara 2020. godine.
Mediji prenose ocene analitičara koji veruju da će dodatne mere karantina i zaključavanja, i pored otpočinjanja vakcinacije protiv virusa korona, kao cena barela biti između 40 i 45 dolara za barel. Ima doduše i onih koji kažu da će već u drugoj polovini ove godine cene nafte porasti na 60 dolara po barelu.
Uz borbu protiv kovida 19, čiji uticaj na ekonomiju sveta je potrošnju nafte i naftnih derivate smanjio za 20 odsto, na cenu barela će svakako uticati i povećanje proizvodnje nafte u SAD, politika koju će voditi novi predsednik Džo Bajden, kao i pojedinačne strategije zemalja grupacije OPEK+.
Jer zarad novog dogovora Saudijska Arabija se „žrtvovala“ i dodatno smanjuje proizvodnju a Rusiji su odobreni „ustupci“. Ostaje da se vidi da li će to obezbediti produžavanje života „proširenom” OPEK-u jer, da podsetimo, u vreme najveće krize prošle godine, kada je cena nafte čak bila u minus fazi (trgovci su plaćali kupcima da preuzmu robu) i odlazeći predsednik SAD se uključio u dogovor sa Rusima i Saudijcima – delovalo je da se rađa OPEK++. Puno je aktera među proizvođačima, poput Irana, Venecuele… a neizvesno je puno toga i kod kupaca, trgovinski rat SAD i Kine, avionski saobraćaj još je „prizemljen”, a ne treba zaboraviti ni orijentaciju naftnih zemalja a samim tim i njihovih vodećih kompanija ka zelenim tehnologijama. Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman je, na primer, objavio plan o stvaranju buduće ugljenično neutralne Saudijske Arabije.
Tržište nafte biće neizvesno i u 2021. godini, zaključak je koji se nameće a koji su mogući scenariji u današnjoj „Energiji Sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa Davorom Šternom, stručnjakom za energetiku i bivšim ministrom privrede Hrvatske i direktorom hrvatske naftne kompanije INA.
