Prva sednica Parlamenta BiH u novoj godini prolazi u znaku pokušaja promene vlasti i to tako što bi bio smenjen postojeći saziv Saveta ministara, a oformljen novi po ukusu Bakira Izetbegovića. Ishod glasanja, međutim, napominje naš sagovornik, nije ni bitan, jer krajnja odluka je na Domu naroda, gde ubedljivu većinu čini SNSD.
„Ukoliko bi to prošlo u Predstavničkom domu, ta odluka onda ide u Dom naroda, u kome mora da postoji većinska volja u klubovima naroda da bi se konačno usvojila. Toga nema, jer bi i srpski i hrvatski klub glasali protiv toga. Srpski klub broji pet članova, od čega je četvoro iz SNSD-a. To je suština i to ne može da prođe“, uveren je naš sagovornik.
Radom Saveta ministara nije zadovoljan predsednik SDA Bakir Izetbegović, jer smatra da je zbog lošeg rada tog tela usporen put BiH ka Evropskoj uniji. Naime, kritike iz Brisela stižu jer je usvojen mali broj zakona. S druge strane, Izetbegović je već najavio da njegova stranka ima druge partnere u Savetu ministara sa kojima dobro funkcioniše — SDS i PDP, ako Milorad Dodik, kako kaže, nastavi s „opstrukcijama“.
„Ono što je u celoj priči bitno, jeste to da u svemu ovome učestvuje i opozicija iz Republike Srpske, a komentari koji dolaze iz bošnjačkog političkog korpusa jesu takvi da ovaj Savet ministara treba da bude smenjen iz razloga što ne funkcioniše kao vlada BiH, već na način kako i treba, kao pomoćni organ Predsedništva BiH i nema nikakvu potrebu da glumi vladu u BiH“, ističe Kovačević.
Smena Saveta ministara bila bi uvod u krizu
Nažalost, dodaje on, opozicija iz RS podržava ovu inicijativu i želi da se ide u pravcu toga da se od Saveta ministara stvori — vlada BiH.
„Na taj način direktno idu protiv građana RS koji su na opštim izborima 2018. godine izabrali većinom glasova SNSD i njegove partnere da budu vlast na nivou BiH i RS“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Ukoliko bi došlo do smene Saveta ministara, dodaje Kovačević, to bi definitivno bio uvod u jednu od najvećih političkih kriza u BiH od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
„Ulazimo u fazu apsolutnog nepoverenja, gde neće postojati skoro nikakva politička komunikacija između predstavnika naroda u BiH“, zaključuje on.
Politikolog Anđelko Kozomara slaže se da izglasavanje nepoverenja i izmena Saveta ministara ne može da prođe u Domu naroda i kaže da je nekom samo bitno da se stvaraju tenzije.
„Oni već imaju plan i da bi Mirka Šarovića postavili za predsednika Saveta ministara koji bi formirao ostala ministarstva, gde bi ministri iz SDA ostali, a na mesta na kojima su sada Srbi i Hrvati iz ovog saziva bi doveli nove. Onda bi takav Savet ministara predložio Predstavničkom domu izmenu zakona i Ustava BiH, u kome bi naveli da se na sledećim izborima 2022. godine bira jedan član Predsedništva BiH i dva potpredsednika. To znači da bi većinu uvek imali Bošnjaci“, upozorava Kozomara.
U tom slučaju, Savet ministara bi prerastao u Vladu BiH sa nekih 12 ministarstava, s tim što bi Ministarstvo zdravlja i još neka, gde se obrće i najveći novac, bila centralizovana.
Dom naroda jedina brana vitalnih interesa Srpske
Kozomara precizira da u Predstavničkom domu parlamenta ima ukupno 42 poslanika, a potrebna su 22 glasa da predlog bude usvojen.
„Ali, to nema nikakvu snagu kada ne može da prođe u Domu naroda“, uveren je naš sagovornik.
Dom naroda je za sada jedina brana prema zaštiti nacionalnih vitalnih interesa entiteta RS koji može da pobije odluku Parlamentu o nepoverenju Saveta ministara. Njega čine po pet predstavnika sva tri naroda, ali dva od tri člana u Predsedništvu BiH, preglasavanjem mogu da glasaju i za nepoverenje sadašnjem sazivu Doma naroda, to jest, promenu njegovog sastava.
Ukoliko bi se to desilo, saglasni su naši sagovornici, to bi bila jedna potpuno nova avantura u BiH i pitanje je kako bi sve to izgledalo i kako bi se završilo.
Okosnicu vlasti na državnom nivou čine Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), Stranka demokratske akcije (SDA) i Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) s njihovim koalicionim partnerima. Zahtev za iniciranje glasanja o rekonstrukciji Saveta ministara podneli su u Predstavničkom domu poslanici Naše stranke, Socijaldemokratske partije (SDP) i Nezavisnog bloka (NB), koji ne čine vlast na državnom nivou.
