Kima je na mesto generalnog sekretara Radničke partije izabrao osmi Kongres ove partije, koja više od pola veka čvrstom rukom vlada severnim delom Korejskog poluostrva, a novinar Borislav Korkodelović, dobar poznavalac prilika na Dalekom istoku, odluku Kongresa tumači kao „povratak tradiciji“ — istu funkciju obavljali su i njegov otac Kim Džong Il i deda Kim Il Sung.
„Severnokorejsko tumačenje je da partija treba dalje da ojača svoju poziciju kao vodeća snaga u društvu i očigledno je da će Kim nastojati da stabilizuje svoju poziciju, koja je i inače jaka“, kaže on.
Kim i Bajden — obojica sa problemima kod kuće
Na novu funkciju Kim je izabran šestog dana Kongresa, 10. januara. U saopštenju se kaže da je Kim „sjajno realizovao istorijsku misiju dovršenja nuklearnog programa.
Kim je već držao funkciju predsedavajućeg Radničke partije Koreje, na koju je bio izabran na prethodnom kongresu 2016; međutim, svi analitičari, i oni na Zapadu, i oni na Istoku slažu se da funkcija generalnog sekretara ima značajnu simboličku moć — severnokorejski politički sistem obilovao je i obiluje funkcijama predsedavajućih, predsednika i potpredsednika na raznim nivoima — generalni sekretar partije je samo jedan.
Kongres je kao „prioritetnog neprijatelja“ označio zvanični Vašington i najavio je „tvrd odgovor“ na svaku pretnju silom sa te strane.
„U tom smislu ocenjeno je da bilo ko da dođe u Belu kuću, neprijateljski stav prema Severnoj Koreji se neće menjati, uprkos njenim nastojanjima tokom tri samita između Kim Džong Una i Donalda Trampa“, navodi Korkodelović i podseća da se, uprkos dobroj volji Pjongjanga, treći samit u Hanoju završio velikim neuspehom, zbog toga što je, kako se kasnije ispostavilo, američki predsednik bio miniran od svojih najbližih saradnika, najpre bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.
Sada, kada vlast u Vašingtonu preuzima Džozef Bajden, očekuje se da će on, zabavljen problemima kod kuće, morati po strani da ostavi odnose sa Severnom Korejom. Bajden je tokom kampanje najavljivao da je spreman da se sretne sa severnokorejskim liderom, ali je od Pjongjanga tražio posebne uslove i ustupke.
Sa druge strane i Kim Džong Un ima obilje problema kod kuće, podseća Korkodelović.
„On je proteklih pet godina opisao kao najteži period kroz koji je prošla Severna Koreja. Koliko ove godine, imali su niz tajfuna. Zatim, zbog epidemije virusa korona, njihova granica prema Kini, koja im je najvažniji privredni partner, zatvorena je i konačno, na snazi su i bolne globalne sankcije. U takvim uslovima, očekuje se da neće biti većeg pomaka, barem u prvo vreme, između Severne Koreje i SAD. Zbog toga Severna Koreja i Kim Džong Un svu nadu polažu u razvoj vojne industrije, naoružavanje armije i razvoj nuklearnog oružja“, konstatuje Korkodelović.
Sestra se sprema za nove uloge
Jedno od iznenađenja sa Kongresa je izostanak imena Kimove sestre Kim Jo Džong sa liste članova Politbiroa, najvažnijeg kolektivnog organa partije. Ona je i dalje članica Centralnog komiteta, a kao lični sekretar svoga brata bila je veoma uticajna i služila je kao oficir za vezu tokom samita sa Trampom i južnokorejskim predsednikom Mun Džae Inom.
Jang Mu Jin, profesor na Univerzitetu za severnokorejske studije u Seulu, smatra da je Kim Jo Džong izostala sa liste članova Politbiroa jer njen brat ima druge planove — želi da je zaštiti od eventualnih političkih šteta i otvori joj put za neku novu ulogu.
„Kim Jo Džong igrala je ulogu negativca na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu. Mislim da je izuzeće akcija kojom se ona štiti. Iako je isključena iz Politbiroa, mislim da će i dalje igrati ključnu ulogu, povezujući birokrate i vrhovnog vođu. Ona može da preuzme ulogu u sledećem krugu, jer još uvek nema sekretara za odnose sa Južnom Korejom“, rekao je Jang za japansku agenciju „Nikei“.
Pročitajte još:
