„General Mraz“
Prema vojnoj nauci, zima i leto se smatraju najpovoljnijim za borbene akcije, budući da se tada zemlja zamrzava ili isušuje. U proleće i jesen otapanje uveliko otežava napredovanje vojnih kolona. Međutim, zimi je izuzetno teško sprovoditi velike ofanzivne operacije.
Pre svega, vrlo kratak dan značajno smanjuje vreme koje je na raspolaganju komandantu za odlučujuće akcije.
Drugo, udarne trupe su vezane za puteve i stoga imaju usku formaciju, što znači da su slabe na bočne napade.
Treće, iznenadna mećava može ozbiljno korigovati planove, jer sneg sakriva unapred zadate orijentire na zemlji.
Četvrto, nestaje zelenilo. Udarnim grupama je mnogo teže da se tajno kreću kroz šume, jer se čak i mali odred može lako uočiti iz vazduha među golim drvećem.
I peto, borbene operacije tokom hladnoće zahtevaju maksimalan napor službi koje snabdevaju vojne trupe, i koje treba da obuku i obuju čitavu grupaciju, da na vreme da isporuče zimska maziva u oklopne jedinice i da obezbede blagovremenu isporuku municije na položaje.
Istorija je više puta dokazala da borac bez tople uniforme na oštrom mrazu nije sposoban za borbu. Istraživači veruju da je jedan od razloga neuspeha Crvene armije u prvoj fazi Zimskog rata taj što su finski vojnici bili mnogo bolje opremljeni. Mnogi vojnici Crvene armije su krenuli u napad u letnjim uniformama. Već u prvim nedeljama oružanog sukoba hiljade sovjetskih vojnika sa promrzlim nogama je poslato na pozadinske borbene linije. Ukupni gubici od smrzavanja vojnika dostigli su osam odsto. A u Prvom svetkom ratu i do dvadeset.
U decembru 1941. godine nestašica zimskih uniformi grubo i okrutno se poigrala sa Nemcima. Uprkos početnom uspehu operacije „Barbarosa“, nacisti su do zime iscrpeli svoje udarne sposobnosti. Vermaht je previše razvukao svoje službe za komunikaciju, tenkovi nisu mogli da se pokrenu na velikom mrazu, a vojnici su jedan za drugim ispadali iz stroja zbog bolesti. Hitler se nadao da će rat završiti pre hladnoće, pa se njegovi generali nisu pobrinuli za tople uniforme.
Nije tajna da su presudan doprinos pobedi kod Moskve dale dobro opremljene sveže sibirske divizije koje su blagovremeno prebačene na front. Međutim, „general Mraz“ je takođe igrao važnu ulogu u uspešnoj kontraofanzivi Crvene armije.
Prednost odbrane
Sa taktičke tačke gledišta, mnogo je lakše braniti se zimi nego napadati. Vojna jedinica koja je razmeštena u skladu sa svim pravilima, sa opremljenim rezervnim položajima, rovovima, kapnijerima za vojnu opremu i dobro organizovanim zalihama predstavlja zastrašujuću silu. Neprijatelj mora organizovati juriš na ovaj bastion frontalno, pod mitraljeskom i artiljerijskom vatrom, zaglavljujući se u snegu i gazeći na minska polja.
Primer uspešne zimske odbrambene kampanje je opsada Bastonja koja je trajala od 19. decembra 1944. godine do 17. januara 1945. godine. Dvadeset i tri hiljade američkih vojnika, uglavnom iz 101. vazdušno-desantne divizije, zauzeli su mali belgijski grad Bastonj, gde se spajalo sedam strateški važnih puteva. Nemci su se nadali da će zauzeti Bastonj kako bi slobodno prebacivali trupe u različitim operativnim pravcima. Međutim, američke desantne trupe su pokvarile njihove planove.
Nemci su imali više nego dvostruku brojčanu prednost, kao i kompletnu superiornost kada je reč o tenkovima i artiljeriji. Amerikanci su dosta stradali zbog nestašice zimske odeće. Zbog lošeg vremena i guste magle, okružena vojska nije mogla dobiti taktičku vazdušnu podršku, niti uspostaviti snabdevanje iz vazduha. Međutim, dobro organizovana odbrana je omogućila Amerikancima da se odbrane od svih napada. Odbrana Bastonja je takođe imala veliki simbolički značaj. Saopštenja o upornosti zaštitnika grada uticali su na borbeni duh saveznika duž čitavog Zapadnog fronta. O okrutnosti borbe najbolje govori odnos broja žrtava: Amerikanci su imali oko tri hiljade ljudi, a Nemci više od 12 hiljada žrtava.
Branioci sovjetskog Arktika su se takođe junački borili. Nemci su pokušavali da probiju odbrambene linije trupa Karelijskog fronta od 1941. do 1944. godine, ali nisu postigli značajniji uspeh. Zimi je temperatura ponekad padala i do minus 30, a Crvena armija je bila bolje pripremljena za velike mrazeve. U bitkama su se posebno istakli sovjetski izviđači i diverzanti koji su išli u duge napade na neprijateljske frontove iza prve linije, i mesecima su živeli u šumama koje su bile pokrivene snegom.
Oružje za Arktik
Savremena ruska vojska je spremna za borbu i po vrućinama i po mrazu. Formacija koja se smatra „najotpornijom na mraz“ je Severna flota, koja će od 1. januara 2021. godine postati jedina flota u istoriji Rusije koja ima ovlašćenja vojnog okruga. Zona njene odgovornosti se proteže od Murmanska do Anadira, a to je više od pet hiljada kilometara. Uslovi za službu nisu jednostavni, ali je strateški značaj Arktika za Rusiju teško proceniti.
U regionu postoji mreža vojnih postrojenja koja štiti vojnike i oficire od izuzetno oštrih mrazeva. Na primer, čuvena je arktička baza „Arktički trolist“ na Zemlji Franca Jozefa. Ovde u toploti služi garnizon od 150 ljudi. Sva postrojenja su na šipovima koji su zakopani duboko u trajnom mrazu. Danas su jedinice PVO smeštene na „Arktičkom trolistu“. Ovde se uglavnom šalju borci iz severnih regiona Rusije koji su navikli na hladno vreme.
Vojna tehnika se takođe posebno bira. Ove godine je postalo poznato da će jedinice obalnih snaga Severne flote dobiti modernizovane tenkove T80BMV. Glavna „arktička“ prednost ovog vozila je motor sa gasnom turbinom, koji je mnogo lakši i brži za pokretanje po velikim mrazevima, nego, na primer, dizel motor.
Pored toga, arktičke jedinice imaju tegljače, terenska vozila, PVO sisteme i oklopne transportere koji su prilagođeni niskim temperaturama. A vojnici 80. odvojene motorizovane brigade često putuju koristeći jelenske i pseće zaprege.
