Kao rezultat toga u 2020. je zabeleženo 28 "najbržih dana", što je registrovano prvi put posle 50 godina, piše britanski portal Lajv sajens.
Ovi podaci ne bi trebalo da nas zabrinjavaju, jer kretanje Zemlje često varira, s obzirom da na nju utiču promene atmosferskog pritiska, vetrovi, okeanske struje i kretanja jezgra, prenosi Tanjug.
Ovo povećanje brzine jedva je primetno, ali može biti nezgodno za one koji se bave ultrapreciznim atomskim satovima koji mere Koordinirano svetsko vreme (UTC), prema kojem nameštamo svoje satove. Kada rotacija Zemlje odstupi od UTC-a za više od 0,4 sekunde, UTC se tome prilagođava.
Kako bi se uskladilo s astronomskim vremenom, do sada se krajem juna ili decembra većinom dodavala tzv. prestupna sekunda.
Donedavno je ukupni trend rotacije Zemlje usporavao od početka preciznih satelitskih merenja krajem 1960-ih i početkom 1970-ih. Stručnjaci svakih godinu i po dana dodaju prestupnu sekundu od 1972. godine.
Poslednje prilagođavanje izvršeno je 2016. godine, kada je za Novu godinu u 23 sata, 59 minuta i 59 sekundi dodata jedna tzv. prestupna sekunda, prenosi portal Kliks.
Pročitajte još:
