Tužilac smatra da će Tači, ukoliko bi mu bilo omogućeno da se nađe na slobodi, nastaviti da podriva rad suda, ometa postupak i utiče na svedoke, ukazujući da na Kosovu vlada klima zastrašivanja ljudi koji treba da svedoče. Kao drugi rizik, po oceni tužilaštva, postoji opasnost od bekstva, s obzirom na to da mu preti kazna doživotnog zatvora. U prilog tome tužilac navodi da Tači ima pristup značajnim fondovima, kao i mrežu onih koji ga podržavaju i koji su spremni da mu pomognu, piše „Politika”.
Smit, u juče objavljenom sudskom podnesku, detaljno analizira navode odbrane koja, u prilog predlogu za ukidanje pritvora, navodi da je Tači zapravo podržavao rad suda i, u tom smislu, čak učinio korake štetne za svoju političku karijeru. Iza toga se, objašnjava tužilac, zapravo krio pokušaj da se ospori rad suda, a time i optužnica protiv njega. Smit je podsetio na ono što smatra pozadinom Tačijevog pokušaja da predlogom ustavnog amandmana razjasni vremensku odrednicu rada suda, ocenjujući da postoji suprotnost između njegovih javnih istupanja i nejavnih manevara.
U svom dopisu sudu, tužilac podseća na Tačijevo obraćanje američkom državnom sekretaru Majku Pompeu, od koga je tražio da predloži reforme u Specijalizovanim većima, što ovaj nije ocenio kao znak njegove zabrinutosti za legitimnost suda već kao potez koji bi naštetio kredibilitetu Kosova.
Tužilac je podsetio na informaciju koja je već saopštena na jednoj od ranijih statusnih konferencija, da je Tači poslednji dan na funkciji kosovskog predsednika iskoristio za pomilovanje dvojice pripadnika OVK, osuđenih za ratne zločine, odnosno za ubistva ljudi koji su sarađivali sa Srbima. Jedan od njih, upozorava Smit, može se dovesti u vezu sa uticajem na svedoke.
Još jedan razlog zbog čega se Tačiju ne bi smela dozvoliti odbrana sa slobode jeste taj što, kako navodi Smit, ni pravosuđe u Hagu, kao ni Euleks na Kosovu nemaju načine da u potpunosti kontrolišu njegovo kretanje.
Obrazlažući rizik od Tačijevog bekstva, Smit ističe da je Specijalizovano tužilaštvo deo kosovskog pravosudnog sistema i da bi obavezu da ga predaju sudu, ukoliko bi pobegao, imale samo one države koje su priznale Kosovo.
„To znači da bi Tači mogao da otputuje u više od 180 zemalja u kojima bi bio van domašaja haškog pravosuđa”, ukazuje Smit i zaključuje da bi Tači imao mrežu pomagača bilo gde u svetu.
Osvrćući se na argument odbrane da je od događaja iz optužnice prošlo više od 20 godina, tužilac navodi:
„Kašnjenje istrage protiv Tačija više ilustruje poteškoće u istraživanjima OVK nego Tačijev miroljubiv karakter.”
Protiveći se mogućnosti da se optuženi nađe na slobodi, Smit podseća da je Tači optužen za širok spektar ratnih zločina zbog čega je uveren u njegovu spremnost da nove zločine i nasilje nad protivnicima počini i mnogo godina kasnije.
