Ovaj kompleks je duhovni simbol Rusije, koji slavi pobedu naroda u Drugom svetskom ratu nad fašizmom i čuva sećanje na milione besmrtnih heroja koji su postradali za slobodu, ali i na deo slavne istorije Srbije i sovjetske vojnike koji su zlestvovali u oslobođenju Beograda i naše zemlje.
Muzej pod otvorenim nebom „Polje pobede“ prikazuje bojno polje tokom odbrane Moskve 1941. godine. Čak je i lokacija simbolična. Na ovom području su nacisti pre skoro 80 godina poslednji put pokušali da se probiju do glavnog grada, ali ih je tu zaustavila vojska Crvene armije.
Bitka za Moskvu je bila prva odlučujuća bitka za vreme Drugog svetskog rata. Moskva kao glavni grad SSSR-a je imala strateški značaj, pa je ishod rata zavisio od ishoda te bitke. Bila je to jedna od najkrvavijih bitki u kojoj su sovjetski vojnici pokazali neviđeno junaštvo. Bitka za Moskvu je trajala skoro sedam meseci, protivnik je izgubio oko 500.000 ljudi i oko 4.000 tenkova, oruđa i druge vojne tehnike, a pobeda sovjetske vojske srušila je mit o nepobedivosti nemačke nacističke armije. Čitav svet je video da Crvena armija nije slomljena i da je sposobna da pobedi.
Muzej „Polje pobede“ posvećen je Akulovskoj operaciji i oslobađanju sela Juškovo. Ovde je, nedaleko od prestonice, Hitlerova vojska prvi put pretrpela ozbiljan poraz, pa je nemačka komanda bila primorana da odustane od plana napada na Moskvu iz Narofominskog pravca. Istoričari su ovaj događaj kasnije nazvali „Narofominski proboj“.
Milioni svedočanstava, fotografija i dokumenata o junaštvu sovjetskog naroda čuvaju se u muzeju „Put sećanja“. Da bi se muzej obišao potrebno je napraviti 1418 koraka – toliko dana i noći je trajao rat između nacističke Nemačke i SSSR, od 22. juna 1941. do 9. maja 1945. Ovde posetioci gotovo da mogu da prožive svaki taj dan i pređu put od tragičnih događaja sa početka rata do trijumfalnog ulaska sovjetske vojske u Berlin i prve Parade pobede, održane 24. juna 1945. godine na Crvenom trgu, više od mesec dana pošto je potpisana kapitulacija nacističke Nemačke.
Glavni element „Puta sećanja“ je fotogalerija „Reka vremena“ sa informacijama o vojnicima sa fronta, žiteljima Lenjingrada tokom opsade, radnicima i svima onima koji su ustali u odbranu svoje zemlje. Više od 34 miliona fotografija učesnika rata. Među njima je i fotografija Vladimira Spiridonoviča Putina, oca ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je takođe bio učesnik rata, dok je Putinov stariji brat Viktor umro od difterije za vreme Opsade Lenjingrada.
Vladimir Putin je letos, tokom posete muzeju, ovde pronašao fotografiju svoga oca.
U muzeju ima 35 sala, a zahvaljujući najsavremenijim tehnologijama posetioci mogu da osete tu atmosferu ratnih godina, ratne strahote i zimu kakva je bila tokom Opsade Lenjingrada, koja je trajala 872 dana i koja je, prema različitim procenama, odnela od 400.000 do 1,5 milion života. Više od 90 odsto ljudi umrlo je od gladi.
Tu se mogu videti najznačajnije faze rata. Staljingradska bitka, koja je bila prekretnica Drugog svetskog rata i jedna najkrvavijih bitki u istoriji čovečanstva - ovde je Crvena armije slomili kičmu nemačkog Vermahta i zaustavila prodor nemačke vojske ka naftnim poljima Kaspijskog regiona; Kurska bitka – najveća tenkovska bitka u istoriji ratovanja, završena pobedom sovjetske armije; Opsada Sevastopolja, koja je trajala 250 dana i postala simbol hrabrosti i junaštva sovjetskih vojnika, ali i mnoge druge.
Posebna sala posvećena je oslobađanju Evrope od nacizma. U muzeju ističu da je Crvena armija u potpunosti ili delimično oslobodila teritorije deset evropskih zemalja: Jugoslavije, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Poljske, Čehoslovačke, Austrije, Norveške, Nemačke i Danske i da su upravo sovjetski vojnici otvorili vrata nacističkih koncentracionih logora u mnogim evropskim zemljama.
U muzeju se nalazi i 10 maketa spomenika sovjetskim vojnicima – oslobodiocima, podignutim u tim zemljama u znak zahvalnosti i sećanja, a među njima je i onaj iz memorijalnog kompleksa „Oslobodiocima Beograda“.
Posetioci ovde mogu da saznaju i koliko je crvenoarmejaca poginulo u bitkama na teritoriji svake od tih zemalja.
Duž galerija muzeja postavljena su 174 postamenta sa 15 hiljada specijalnih kapsula sa zemljom donetom iz 44 države, sa mesta gde su sahranjeni sovjetski vojnici. Tu je i grumen srpske zemlje, donet sa Groblja oslobodilaca Beograda i još iz 14 mesta širom Srbije.
Ceo ovaj memorijalno-istorijsko kompleks sa hramom i muzejima otvoren je leta 2020, u godini kada je svet obeležavao 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.
Četiri godine rata odnele su živote oko 27 miliona ljudi, a više od polovine zarobljenih sovjetskih vojnika umrlo je u nacističkim logorima. U muzeju „Put sećanja“ ističu da je rat stigao u svaki dom, ali da je u svaku kuću stigla i pobeda.
Novinarka Sputnjika Olivera Ikodinović u video-blogu „Moja Rusija“ vodi vas svake druge nedelje na vama poznata, ali i skrivena mesta Moskve i Rusije. Zavirite sa nama u različite kutke Rusije i njene prestonice, upoznajte njihove lepote i tradiciju i osetite duh zemlje i dušu Rusa.
Pročitajte još:
