Pojam kulturni rat došao je iz američke kulture i označava sukob dve strane u borbi za institucije, kulturne resurse i medije, odnosno naklonost publike, kaže sociolog Slobodan Antonić, autor knjige „Demontaža kulture“ u kojoj dva od osam poglavlja u naslovu sadrže odrednicu „kulturni rat“ – „O kulturnom ratu u Srbiji“ i „Kulturni rat za identitet“.
Kulturni rat u Srbiji: Jednoumni Jugosloveni protiv pluralizma srpske kulture
U kulturnom ratu u Srbiji na jednoj strani su oni koji drže većinu kulturnih institucija, smatraju se Jugoslovenima i tvrde da je osnovni zadatak naše kulture da izvrši jednu vrstu suočenja Srba sa „genocidom“ iz devedesetih, pre svega sa „genocidom“ u Srebrenici, ističe Antonić.
U jednom poglavlju „Demontaže kulture“ analizirao je ideologiju aktuelnog NIN-ovog žirija koja je do potpune otvorenosti došla prilikom dodele prethodne nagrade, kad su članovi žirija jasno rekli da rade na jednoj vrsti političke književnosti koja ima zadatak da, pre svega, afirmiše ideologiju jugoslavizma.
„Dakle, imamo vrstu političke književnosti s kojom smo se upoznali kad su nam delili brošuru 'Lenjin o partijskoj književnosti' gde se, zapravo, od književnosti očekuje da vaspitava i prevaspitava, tada u duhu socijalizma i komunizma, a danas u duhu suočavanja s prošlošću i prihvatanja tzv. neoliberalizma, odnosno te vrste globalističke ideologije. Ova strana hoće da izvrši jednu vrstu glajhšaltovanja srpske kulture u skladu sa političkom korektnošću i da omogući da se tačno određena dela iz umetnosti dobiju status umetničkog dela, a sa druge strane, da budu afirmisana i zastupljena u medijima, da dobijaju nagrade i predstavljaju srpsku kulturu u inostranstvu“, kaže Antonić.
Na drugoj strani je tradicionalni pluralizam srpske kulture, što se videlo i po pismu autora koji su nezadovoljni politizacijom Ninove nagrade rekli da ne žele da njihova dela budu u konkurenciji, ističe Antonić i dodaje da „kad pogledate spisak tih ljudi, vidite veliki pluralizam poetika, pa i političkih i ideoloških naklonosti“.
Prema njegovim rečima, potpuno je prirodno da se oni koji se predstavljaju kao demokrate ponašaju kao staljinisti, jer je ta strana u kulturnom ratu „podržavana od različitih izvanumetničkih struktura“, a kad god postoji takav pritisak na kulturu i umetnost „naravno da postoji i jedna vrsta uniformnosti i jednoumlja“.
„NVO realizam“ – sudsko zastrašivanje drugačijeg mišljenja
Taj „umetnički pravac“ Antonić naziva „NVO realizmom“ koji podrazumeva da prikazujete bližu prošlost, devedesete godine pre svega, na tačno određen način sa pozitivnim i negativnim junacima, gde su negativci Srbi i srpski zločinci, a pozitivci „Jugosloveni, bratstvo-jedinstvenici“.
Komentarišući sudske procese četvoro profesora istorije sa Filozofskog fakulteta protiv njihovog kolege Miloša Kovića, Antonić kaže da je reč o pokušaju da se društvena kritika ograniči, tako što će se ljudi zastrašiti da ne budu sudski gonjeni.
Isti slučaj je i sa tužbom poslednjeg dobitnika Ninove nagrade Saše Ilića protiv književnog kritičara Igora Perišića. Po Antonićevom mišljenju, reč je pokušaju da se nateraju svi da isto misle „zastrašivanjem drugačijeg mišljenja“.
Suđenje podrazumeva ozbiljne troškove, svaki izlazak advokata na sud košta sto evra i ukoliko bi suđenje potrajalo a Ković i Perišić bili osuđeni, morali bi da isplate milionske sume, a ako ne bi mogli, išli bi u zatvor.
„Odstrel“ Zorana Ćirjakovića – pokazna vežba svima koji im se suprotstave
Progon bivšeg predavača na Fakultetu za komunikacije i medije Zorana Ćirjakovića je pokazni primer na kom se pokazuje snaga tih ideologizovanih struktura, smatra Antonić.
Ćirjaković je „odstreljen u socijalnom smislu“ koordinisanom akcijom ljudi iz medija, samo zato što je oštar kritičar određenih pojava i što je autor termina autošovinizam, koji „tačno pogađa u suštinu tog građanističkog, drugosrbijanskog serkla“.
„Najpre je javno oklevetan, zatim je sklonjen iz nastave, onda je izbačen sa fakulteta i na kraju, jer je navodno pozivao na ubistvo jedne novinarke, odnosno zamenice glavnog urednika Nina, policija mu je došla u kuću, pretresala stan, tražila valjda pištolj kojim on hoće da ubije tu koleginicu i onda su ga vodili u policijsku stanicu da mu uzmu izjavu. Uspeli su da mu naprave neku vrstu pakla od života, on je omršaveo 28 kilograma za godinu dana. Dakle oni su sistematski radili na tome da ga slome i unište i to je pokazna vežba svima. Sad svi mogu da kažu: Pogledajte šta znači suprotstaviti se tim krugovima, šta znači biti na pogrešnoj strani“, smatra Antonić.
Pobeda „Jugoslovena“ – smrt srpske kulture
Iako je na jednom mestu napisao da bi pobeda „globalista“ u kulturnom ratu značila „gušenje i nestanak istinskog kulturnog pluralizma u Srbiji“, odnosno „smrt srpske kulture“, Antonić kaže da se ne može znati ko će biti pobednik, imajući u vidu turbulencije u kojima živimo.
Iako su nas ove godine naterali sve da nosimo maske, s druge strane maske su pale, tako da su tokom predsedničkih izbora u SAD demaskirana tri velika mita, odnosno tri velike prevare vezane za američko društvo – demokratija, mediji i pravni sistem, ocenjuje Antonić.
Međutim, Amerika je i dalje svetski hegemon čija moć nije samo ekonomska, politička i vojna, već i kulturna, a kulturni rat je sastavni deo jedne šire dominacije i hegemonije koja stoji iza celog sistema, kaže Antonić i dodaje da je kultura satavni deo ideološkog opravdavanja svetskog sistema.
Sudbina Srbije nije samo u srpskim rukama i na neki način će se sudbina kulturnog rata u Srbiji odlučiti i kada dođe do promene odnosa snaga u centrima dominacije i hegemonije, pre svega u SAD i zapadnoje Evropi, jer se i tamo vodi ozbiljan kulturni rat.
S jedne strane je kapitalistička oligarhija i sa njom povezane političke i medijske elite, a sa druge strane je običan narod i ljudi iz elite, inetelektualne i političke, koji pokušavaju nekako da obezbede više prava za običnog čoveka. Oni se stalno optužuju za populizam, što je najnoviji žig koji se stavlja na onoga ko neće da učestvuje u toj vrsti „unutrašnje okupacije svog sopstvenog društva“, smatra Antonić.
„Od tog sukoba, na neki način zavisiće i sudbina ove naše borbe, mada to naravno ne znači da mi treba da sedimo i čekamo šta će se tamo desiti. Mi moramo da pružamo otpor tim antidemokratskim, antiliberalnim, antumetničkim tendencijama koje dolaze sa strane ili su ovde indukovane“, zaključio je Antonić.
Pročitajte još:
