Posle 10 godina pravne borbe za svoju slobodu, skoro dve godine nakon što je otet iz ambasade Ekvadora u Londonu i prebačen u najstrože čuvani zatvor „Belmarš“, i 11 meseci otkako je počeo da se suočava sa američkom optužnicom koja mu, po Zakonu o špijunaži, preti kaznom od 175 godina robije, osnivač „Vikiliksa“ je u ponedeljak dobio jednu bitku, ali ne i rat, za svoju slobodu.
Psihološko mučenje
Sudija Vanesa Barejtser odbila je zahtev Amerike da joj izruči Asanža, da bi, u sredu, odbila i Asanžov zahtev da uz kauciju bude pušten iz „Belmarša“. On ostaje u zatvoru iščekujući američku žalbu na presudu, a to znači da će u najboljem slučaju, predviđa mu „Njujork tajms“, zatvoren ostati još barem nekoliko meseci.
I kao što Džulijan Asanž ostaje u zatvoru, presudom londonskog suda nije bolje prošla ni sloboda govora. Sudija Barejtser, naime, nije osporila samu sadržinu američke optužnice protiv Asanža – on je prvi novinar koji je dospeo pod udar zakona iz 1917. godine – već je odluku o njegovom neizručenju donela zbog tobožnje brige za Asanžovo mentalno zdravlje u američkom zatvoru. Pa je zato odlučila da ga ostavi u samici u britanskom zatvoru. U kome je, prema izveštaju specijalnog izvestioca UN-a za torturu Nilsa Melcera, izložen „psihološkom mučenju“.
Virtuelne rešetke
A sa druge strane Atlantika se iza rešetaka, samo virtuelnih za sada, našao predsednik Amerike Donald Tramp.
Mark Zakerberg, vlasnik „Fejsbuka“, saopštio je svoju presudu da Trampu bude blokiran pristup i ovoj društvenoj mreži i „Instagramu“ na neodređeno vreme, a najmanje tokom dve naredne nedelje dok Džozef Bajden i zvanično ne preuzme vlast. Trampa je ućutkao i „Amazonov“ striming servis „Tvič“, dok je „Tviter“ isprva ispao najmilostiviji. Tako što je samo, pod pretnjom da će ga suspendovati, predsednika Amerike naterao da izbriše sve svoje tvitove koje su „Tviterovi“ tužioci i sudije ocenili kao sporne. Da bi ga zatim ipak suspendovao u potpunosti.
„Ovo će biti upamćeno kao prekretnica u bici za kontrolu digitalnog govora“, prokomentarisao je drugi najčuveniji uzbunjivač na svetu, Edvard Snouden, koji je od Džulijana Asanža prošao bolje samo zato što je stigao da se na vreme skloni na sigurno, u Rusiju.
Šta će svetu doneti prekretnica bitke o kojoj govori Edvard Snouden? Kakva će biti dalja sudbina Džulijana Asanža, i šta će značiti za budućnost slobode govora? I da li će Donald Tramp smeti da ga pomiluje pre nego što i sam bude trajno ućutkan?
Opasna presuda
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije, i publicista i pisac Marko Tanasković.
„Obrazloženje odluke o neizručenju Asanža Americi sadrži u sebi opasnost po novinarstvo u celini, jer nisu osporeni sami razlozi zbog kojih su Sjedinjene Države tražile njegovu ekstradiciju,“ ukazuje Vladimir Radomirović, dok Marko Tanasković objašnjava da onakva presuda predstavlja „polovično rešenje kojim se Americi ostavlja prostor da dostavi garancije da će Asanž imati dobar tretman u zatvoru, i da neće biti rizika da izvrši samoubistvo, što je navedeno kao razlog za odbijanje američkog zahteva. Tako da uopšte nije nemoguće da on ipak bude izručen Sjedinjenim Državama.“
Čuvari interesa krupnog kapitala
Asanžova sudbina, smatra Vladimir Radomirović, „bila bi drugačija da postoji snažan pritisak javnosti, i da su mejnstrim mediji i organizacije za zaštitu slobode govora zajedno stali u njegovu zaštitu. Ali oni to nisu učinili.“
Ovako jedinstven stav medija glavnog toka ne treba da čudi, s obzirom na podatak da je svega 6 megakorporacija u SAD u svom vlasništvu drži čak 90 odsto tamošnjih medija.
„Sad konačno gledamo konačno ogoljavanje te zveri koja se krije iza onoga što se naziva mejnstrim medijima,“ komentariše Marko Tanasković. „Reč je o strašnom licemerju koje poprima orvelijanske razmere, gde mediji i njihovi korporativni vlasnici na sebe uzimaju ulogu i tužilaca i sudija istovremeno. Pri čemu se sami ti mejnstrim mediji ne mogu smatrati slobodnim iz prostog razloga što rade za svoje gazde a ne u korist javnog interesa.“
A sve je, dodaje Radomirović, „utoliko i gore što kapital teži monopolizaciji, a to znači, sve većoj koncentraciji vlasništva, moći i uticaja u sve manjem broju ruku... O tome svedoči i ućutkivanje Donalda Trampa, pri čemu se društvene mreže ponašaju kao cenzori. A mi moramo da se zapitamo: ako se to dešava predsedniku najmoćnije države na svetu, kako ćemo se mi izboriti sa tim?“
Na tu opasnost ukazuje i čuveni novinar Glen Grinvald, koji podseća da je Potkomitet za borbu protiv monopola kongresnog Komiteta za pravosuđe, inače, telo pod kontrolom demokrata a ne republikanaca, u julu prošle godine ustanovio da „Fejsbuk“, „Amazon“, „Gugl“ i „Epl“ predstavljaju klasične monopole.
On upozorava: „Šačica oligarha iz Silicijumske doline odlučuje koga smete a koga ne smete da čujete, uključujući i predsednika SAD. Oni svoju moć upotrebljavaju po sopstvenoj volji, bez uspostavljenih standarda, odgovornosti ili mogućnoti žalbe.“
„Gotovo polovina Amerikanaca ostala je bez prava glasa. Ako je tačno ono što je rekao Artur Miler, da je zadatak medija da omoguće dijalog u društvu, onda u Americi dijaloga više nema,“ ukazuje Radomirović.
Međutim, upozorava Marko Tanasković, „budu li Trampu i milionima njegovih pristalicama ovim cenzorskim zahvatima bili oduzeti medijski ventili za iskazivanje nezadovoljstva, moguće je da se dogode i pravi, ozbiljni protesti umesto one farse koju smo videli prilikom upada u Kapitol. Naime, ako ljudima oduzimate pravo da iskažu svoj legitimni politički stav, vi ih terate u ilegalu. A to ne može da bude dobro ni za američko društvo, ni za svet u celini.“
A ništa dobro neće doneti ni pouka koju će svi budući potencijalni uzbunjivači izvući iz sudbine Džulijana Asanža. Osnivač „Vikiliksa“, predviđa Vladimir Radomirović, „barem u dogledno vreme neće izaći na slobodu, jer te sile, koje su protiv njega, upravo od njegovog slučaja žele da naprave primer za sve ostale koji bi mogli da se drznu da otkriju njihove tajne“.
