Dejan Stojiljković, Igor Marojević, Slaviša Pavlović i Vlada Arsić povukli su svoje knjige iz konkurencije, a pridružili su im se Predrag Mitrović i Stefan Mihajlovski. Svoj roman „Pepeo, pena, šapat“ povukao je i Milisav Savić, ali iz sasvim drugih razloga.
Objašnjavajući zašto svoj novi roman „Dukat za lađara“ nije dao da se uvrsti u izbor, Dejan Stojiljković kaže:
„Očigledno je da drugovi i drugarice iz Centralnog komiteta koji se naziva žirijem, čisto da bi oni mogli da se nazivaju članovima žirija a ne komesarima, i ove godine samouvereno gaze stazama revolucije. Tako da očekujem u užem i najužem krugu još podobnih drugova, članova CK i društvenih radnika koje će, nakon što ih proglase književnicima, nagraditi po zasluzi“.
Pisac Igor Marojević smatra da bi njegov roman „Ostaci sveta“ bio umrljan ako bi se našao u bilo kakvoj konkurenciji za Ninovu nagradu.
„Kad bi u Ninovom žiriju većinom sedeli ljudi čiji je primarni poziv bavljenje savremenim srpskim romanom, ne bi bilo potrebe za bojkotom. Članovi žirija ističu da su dobili više romana nego ikad, ali ne i da je to stoga što su se odnedavno otvorili za sve pisce iz bivše Jugoslavije, koji ispunjavaju njihova ideološka merila“, kaže Marojević.
Autor romana o životu Jovana Dučića „Himerina krv“ Slaviša Pavlović ističe da je za njega najveća i najznačajnija nagrada to što mu je knjiga za manje od četiri meseca štampana u 12.000 primeraka.
„Podatak da je u širem krugu za izbor Ninove nagrade sedam puta više muških autora nego ženskih, ostavlja neprijatan utisak da u 21. veku postoje predrasude prema ženskom stvaralaštvu, što se nije događalo na početku 20. veka, kada su žene bile pokretači najznačajnijih ideja, između ostalog i rodoljublja“, kaže Pavlović.
U pismu poslatom uredništvu Nina, Vlada Arsić navodi da je njegov roman „Osinje gnezdo“, izdavač „Laguna“, predložio za nagradu mimo njegovog znanja i volje. I, kako navodi, uprkos više puta iznetom stavu da ne želi da učestvuje „u bilo kakvom književno-medijskom rijalitiju u koji se tokom poslednjih godina pretvorio ovaj tobožnji izbor za roman godine“.
Arsić dodaje da žiri u ovom sastavu „nema ni stručni ni moralni kredibilitet da odlučuje o bilo čemu“. Bojkotu se pridružio i mladi Stefan Mihajlovski, autor romana „14 dana karantina“ pitajući se postoje li neotvorene knjige među 200 pristiglih za nagradu.
Ovoj grupi pisaca nije se pridružio Milisav Savić, iako je od „Lagune“ zatražio da se njegov roman povuče, što je izdavač i učinio. O pravim razlozima ovakvog svog poteza Savić je kratko rekao da ne želi da govori.
Pisac iz Novog Sada Franja Petrinović bio je među prošlogodišnjim potpisnicima bojkota, ali svoj novi roman „Konačani izveštaji o ravnoteži“ nije hteo da povuče.
U kratkom razgovoru, za Novosti, rekao je da u potpunosti ostaje pri svim argumentima navedenim povodom bojkota, ali da je knjigu ostavio u konkurenciji zbog izdavača, „Akademske knjige“, sa kojim ima dugogodišnju izuzetno korektnu saradnju.
Žiri u sastavu Teofil Pančić (predsednik), Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Branko Kukić odabrao je u širi izbor 38 romana. Spisak knjiga koje ulaze u uži izbor biće objavljen 14. januara, a sedam dana kasnije spisak finalista. Novi 67. dobitnik Ninove nagrade biće ozvaničen 25. januara.