Iako još školarac, Nikola Džoni Ranković može mnogima da bude uzor i pokaže kako se dobijaju bitke, ali i kako se osluškuje muzika srca.
I sa pola srca uči, čita, komponuje
„Nemam polovinu srca, imam pejsmejker, dijabetes i razne druge poteškoće. Kada je kovid u pitanju, nijedan faktor nije na mojoj strani. Ne smem da izlazim, moram da se čuvam, ali idem u školu onlajn, učim, čitam i naravno komponujem“, kaže za Sputnjik muzičar Nikola Džoni Ranković.
Zbog specifičnog zdravstvenog stanja Džoni je u karantinu od marta meseca i ne gubi ni sekund svog vremena. Vredan učenik i posvećeni muzičar, Nikola je objavio nekoliko singlova, a uskoro će izdati i dva nova albuma, na srpskom i na engleskom jeziku.
„Otkako sam objavio prvi album, ne prestajem da radim. Nema šale, nema predaje. Završio sam nekoliko pesama koje će se naći na novom albumu, u engleskoj i srpskoj verziji“, otkriva Džoni.
Svi smo isti
Pesmu „We are all the same“, objavljenu tokom prvog talasa pandemije, snimio je u kućnom studiju. Tekst i aranžman napisao je sam i odsvirao sve instrumente.
„Pesma govori o jednakosti i o tome da svi imamo srce koje jednako kuca“, naglašava Džoni.
Za razliku od numere „Svi smo isti“, nedavno objavljena pesma „Gospodin crni leptir“, posvećena Žiki Jeliću i Ju grupi za pedeseti rođendan, bila je snimljena u periodu pre korone.
„Producenti su bili Vladimir Racković i Bogdan Braković, koji je takođe bio i snimatelj. Imali smo i pomoć starijih kolega kao što je Saša Žule Radojević — bubnjar Ju grupe koji je učestvovao u kreiranju iznenađenja za Žiku i Dragog, zato što ta pesma ipak predstavlja omaž Ju grupi, pesmi ’Crni leptir‘ i naravno braći Jelić“, priča s ponosom mladi muzičar.
Ostvario dečački san
Zbog zdravstvenog stanja, Džoni je detinjstvo proveo u bolnici.
„Nikad nisam mnogo imao prilike da slušam muziku, ali jednom sam slučajno na TV-u čuo pesmu Van Goga ’Nek te telo nosi‘. Zaljubio sam se u taj album, naučio da sviram sve pesme na tatinoj gitari i poželeo da upoznam frontmena benda, Đuleta“, priznaje Džoni.
Sa Đuletom se sreo na „Beer Festu“ i tom prilikom upoznao i braću Jelić iz Ju grupe.
„Pojavili su se na motorima i podigli prašinu na Ušću. Dragi Jelić me je držao u rukama i Žika mi je rekao da ću i ja jednog dana svirati na toj bini“, s ushićenjem priča Džoni, čiji se san ostvario prošle godine kada je sa svojim bendom „The Churlians“ nastupio na beogradskom „Beer Festu“.
Delio pozornicu sa Ju grupom i „2 cellos“
Džoni je sam i sa svojim bendom „The Churlians“ ima priliku da više puta deli pozornicu sa Ju grupom, iskustvo koje je neprocenjivo za mladog muzičara kao što je on.
„Oni imaju toliko iskustva na sceni i u životu, što se oseća u sviranju. Oduvek sam bio oduševljen koliko su Žika i Dragi puni života sa svojih 75 i 78 godina. Kada bismo svi mogli da budemo puni života u tim godinama, to bi bilo fantastično“, smatra on.
Za razliku od koncerata koje je priredio sa Ju grupom, poziv za nastup sa „2 Cellos“ na Kalemegdanu došao je neočekivano. U roku od sedam dana Džoni je trebalo da pripremi program za akustični koncert u trajanju od pola sata.
„Bio sam na moru i sa sobom sam imao samo malu akustičnu gitaru. Vežbao sam do iznemoglosti, pravio akustične aranžmane svojih pesama i uspeo… To je bio jedan od mojih najboljih nastupa“, tvrdi on i dodaje da su priprema i ljubav sve.
Ne bi menjao ni sekund svog života
Sa sedamnaest godina, Džoni je nosilac brojnih muzičkih nagrada, dva puta je proglašen za ličnost godine i ne bi menjao ni sekund svog života za tuđi. On svira gitaru, bas, klavir, mandolinu i lapstil, instrumente na kojima vežba komponovanje i priprema se za studije na Britansko-irskoj akademiji moderne muzike (BIMM).
„Mnogi me pitaju da li mi je teško da sve to postignem. Zbog zdravlja, ozbiljna fizička aktivnost mi je zabranjena, ali to mi je dalo mnoge prednosti. Kao mali iskusio sam šta znače borba i disciplina i otkrio da sve možemo da uradimo ako to želimo“, ističe ovaj hrabri mladić.
Od Nove godine očekuje da bude bolja i drugačija.
„Želim svima zdravlje — kad smo zdravi sve možemo. Naravno i sreću, da što pre ova bolest iščezne, da možemo da idemo na koncerte, da publika može u njima da uživa kao i mi muzičari“, poručuje on.
