Tradicija višednevnog obeležavanja novogodišnjih praznika u Rusiji veoma je stara. Božić je u drevnoj Rusiji postao zvanični praznik nakon krštenja kneza Vladimira krajem 10. veka, a obeležavan je 25. decembra.
U 19. veku slavlje je počinjalo 24. decembra (6. januara po gregorijanskom kalendaru) Badnjim danom. Božić je obeležavan 25. decembra (7. januara), a 1. (14.) januara Nova godina. Dvonedeljno praznovanje, koje je u Rusiji poznato kao Svajtki, odnosno sveti dani, završavalo se Bogojavljenjem, koje se obeležavalo 6. (19.) januara.
Ulaznice za praznične liturgije
Crkvena i svetovna tradicija bile su blisko povezane. U božićnoj noći na ulicu su izlazili koledari, dok su tokom narednog jutra u crkvama služene svečane liturgije. Hramovi u blizini velikih gradova često su bili prepuni vernika, tako da su se za božićnu službu ponegde čak prodavale i ulaznice.
Drevni običaj koledarske povorke ponegde se zadržao i danas, uoči Božića, sve do Bogojavljenja. Tokom tih dana koledari idu po kućama sa zvezdom zakačenom na štap i pevaju koledarske pesme, a zauzvrat dobijaju razne poslastice ili novac. Najpoznatije književno delo u kojem se opisuje ovaj slovenski običaj je „Noć uoči Božića“ Nikolaja Gogolja.
Raskošni božićni balovi i maskembali
Tokom Božića ljudi su posećivali prijatelje, rođake i odlazili u „vizite“. Mnogi su tokom dana obilazili po nekoliko kuća, u kojima se obavezno nazdravljalo uz raznovrsne specijalitete.
Tokom praznika u bogatim i viđenim porodicama priređivani su ručkovi sa zvanicama, raskošni balovi i maskembali. Novogodišnje posete su bile uobičajene tokom celog januara, ali je najučtivije bilo posetiti domaćine prvog dana u godini.
Praznici su glamurozno proslavljani i u skupim restoranima, uz razne specijalitete od lososa i drugih vrsta ribe, kavijar i šampanjac.
Klizanje, sankanje i vatromet
Obični ljudi su odlazili na klizanje i sankanje, a u velikim gradovima radili su praznični bazari. Na Vorobjovim gorama u Moskvi priređivani su vatrometi.
Krajem 19. veka pojavile su se božićne čestitke. Slale su se ne samo rođacima koji žive u drugim gradovima, nego i susedima iz ulice. Čestitke su se ispisivale posebno lepim i čitkim rukopisom, a oni koji nisu bili sigurni šta treba da napišu mogli su ideje i preporuke da dobiju u priručnicima za pisanje čestitki.
Krajem 17. i početkom 18. veka iz Poljske su u Rusiju stigle jasle, u kojima su na Božić uz pomoć lutaka predstavljane scene rođenja Isusa Hrista u pećini. Ova tradicija se održala sve do Oktobarske revolucije 1917. godine.
Kako je božićna jelka postala novogodišnja
Krajem 19. veka nezaobilazni atribut Božića i u gradu, i na selu, postala je božićna jelka, ukrašena slatkišima i staklenim kuglama, sa Vitlejemskom zvezdom na vrhu. Početkom 20. veka poklone deci počeo je da nosi ruski pandan zapadnom Santa Klausu – Deda Mraz.
Dvadesetih godina prošlog veka religiozne praznike potisnula je ateistička država. Božićna jelka je postepeno gubila značaj i nazivana je „popovskim običajem“.
Obeležavanje Božića u sovjetskoj Rusiji zvanično je bilo zabranjeno 1929. godine. Šest godina kasnije božićna tradicija je preneta na obeležavanje Nove godine 1. januara.
Od tada je božićna jelka u Rusiji postala novogodišnja jelka, na kojoj su se u našli novi ukrasi – papirni avioni i crvenoarmejci, sa crvenom zvezdom na vrhu. Šezdesetih godina su ih zamenili kosmonauti i satovi sa skazaljkama koje pokazuju pet minuta do ponoći.
Pokloni i posete Deda Mraza postali su deo novogodišnje tradicije i izgubili nekadašnje božićne asocijacije. Deda Mrazu se 1937. godine pridružila i unuka Snežana (Sneguročka), junakinja iz ruskih bajki koja nije povezana s obeležavanjem Božića.
Tako je bilo sve do 1991. godine, kada je proslavljanje Božića vraćeno na državnom nivou.
Božićni dar Ermitaža vernoj publici
Pored virtuelne priče o obeležavanju Božića u Rusiji, Ermitaž je najavio još nekoliko onlajn ekskurzija u periodu od 30. decembra do 10. januara. Korisnici društvenih mreža moći će na stranicama Ermitaža da posete i nedavno otvorene izložbe posvećene Rafaelu i Faberžeu, a na sajtu muzeja posetioci imaju mogućnost da obiđu njegove impresivne kolekcije, koje broje 3,1 milion dela slikarstva, grafike, skulpture i primenjene umetnosti.
Generalni direktor Ermitaža Mihail Piotrovski rekao je ranije da je broj posetilaca Ermitaža smanjen za 80 odsto zbog mera ograničenja, uvedenih zbog pandemije. Poređenja radi, Ermitaž je ove godine posetilo 836.000 ljudi, dok je prošle godine ovaj muzej imao 4,9 miliona posetilaca.
Istovremeno, međutim, broj posetilaca virtuelnih programa Ermitaža ove godine se povećao na 70 miliona.
