Ta tri tenisera zauvek su obeležila istoriju „belog sporta“ i postavile rekorde koje možda čak niko nikada neće oboriti.
Razbijaju konkurenciju već oko 15 godina i ne važe samo za najdominantnije tenisere, već i generalno za jedne od najdominantnijih sportista.
Federer je u karijeri osvojio 103 titule, Nadal je na 86, a Đoković na 81. Švajcarac i Španac imaju po 20 Grend slem trofeja, dok je Srbin u toj kategoriji na 17.
Rodžer je prvi po broju nedelja provedenih na prvom mestu, dok će ga Novak uskoro prestići. Ista ili slična priča je i po broju godina završenih na vrhu ATP rang liste, „velikim titulama“ i mnogim drugim rekordima.
Ipak, tokom jednog perioda prethodne decenije „velika trojka“ je postala „velika četvorka“. Ili je barem neko želeo da to tako bude.
Deo ovog elitnog društva je odjedanput postao Endi Mari, britanski, odnosno škotski teniser.
Sada već tridesettrogodišnji teniser iz Glazgova je bio taj koji je uspevao da pobedi i Federera i Đokovića i Nadala, te da se umeša u priču o osvajanju svih velikih trofeja.
Tokom 2012. i 2016. godine je dva puta osvojio Olimpijske igre, odnosno po jednom Vimbldon i US open.
Kroz karijeru je zaradio više od 70 miliona evra, jedno vreme bio prvi na ATP rang listi, a usput u svoje vitrine dodao ukupno tri Slema, jedan Završni turnir i ukupno 46 titula.
Iako već skoro tri godine zbog problema sa kukovima nije ni blizu pređašnjeg nivoa, Endi Mari je neko ko opravdano može da se pomene u konverzaciji sa „velikom trojkom“.
Ali, i pored toga, „velika četvorka“ ostaje – mit.
Oko Marija se digla prašina kada je 2012. godine osvojio Olimpijske igre i konačno u očima britanske javnosti dobio „dozvolu“ da postane Britanac.
Iste godine je postao prvi Britanac sa Grend slemom još od Freda Perija i 1936. godine, a godinu dana kasnije stigao je i prvi Vimbldon – opet pred svojom publikom.
Tamošnji mediji su veličali njegove uspehe – koji, doduše, jesu bili veliki – i poredili ih sa uspesima Novaka, Rodžera i Rafe.
Ipak, koliko god da je njihova želja bila velika, koliko god da se narativ nameštao – zaključak je bio i ostao jasan. I to potvrđuje statistika.
„Za mene su to Nadal, Federer i Đoković. Posle dolazi Mari. Ne svrstavam ga na isti nivo kao ostalu trojicu“, rekao je jednom prilikom za „Marku“ Goran Ivanišević, proslavljeni hrvatski teniser i trenutno trener Novaka Đokovića.
Mari protiv Đokovića ima 11 pobeda i 25 poraza. Protiv Federera ima 11 pobeda i 14 poraza. Protiv Nadala ima sedam pobeda i 17 poraza.
Po broju Grend slem titula je miljama daleko od „velike trojke“ i nalazi se u društvu Stena Vavrinke i Guge Kuertena sa po tri. Ispred njega su još Džim Kurijer sa četiri, Stefan Edberg sa šest, Andre Agasi sa osam i Pit Sampras sa 14.
Sa 46 titula – naspram 103 Federerove, 86 Nadalovih i 81 Đokovićeve – isto ne može da se poredi, dok je jedino bolji na turnirima iz Serije 250, gde je od Marija, koji ima 17, bolji samo Federer, koji ima 25.
Endi Mari je daleko od „velike trojke“, ali je takođe daleko i od ostatka sveta. Mali broj tenisera može uopšte da se poredi sa Marijem, a da se ne zove Novak, Rodžer ili Rafael.
Pit Sampras je neko ko je definitivno u tom rangu, s obzirom da, pored ostalog, ima 14 Grend slem titula, ali je iste osvojio van ere „velike trojke“.
Marijevi uspesi dodatno dobijaju na težini kada se uzme u obzir da je on svoje trofeje morao da osvaja boreći se sa najdominantnijim teniserima u istoriji tog sporta.
Iako je manje-više nedokazivo, Mari je, prema mišljenju većine, najbolji teniser svih vremena posle „velike trojke“.
Da nije „upao“ u njihovu eru, ko zna koliko široke bi morale da budu njegove vitrine.
► Ruska „velika trojka“ – pretnja Đokoviću, Federeru i Nadalu
► Bizarna priča: Američki sportista sa koronom, umesto u karantin, pobegao u London
