Besmrtni vanzemaljac
Dana 10. januara 2016. godine napustio nas je Dejvid Bouvi, muzičar, glumac, ikona. Na dan njegovog rođenja i u znak sećanja na petogodišnjicu smrti, od 8. do 10. januara biće strimovan Bouvijev mjuzikl „Lazarus“ putem platforme dice.fm. Priča mjuzikla inspirisana je filmom „Čovek koji je pao na zemlju“ iz 1976. godine koji je proslavio Bouvija u svetu filma, a glavni lik je vanzemaljac zarobljen u svetu ljudi. Scenario je pisao čuveni irski scenarista i dramski pisac, Enda Volš, a kako kaže producent mjuzikla Robert Foks, on je brilijantan u portetisanju likova kao što je vanzemaljac koji želi da napusti planetu, ali ne može.
Bouvi je bio opsednut zarobljenim vanzemaljcem koji je čučao u njemu decenijama, a izolovanost s jedne i slava s druge strane glavni su aspekti lika sa kojima se Bouvi identifikovao, smatra Foks.
Heroji na jedan dan
Lazarus je bio tačka na karijeru Dejvida Bouvija. Pre nego što je obukao ruho Lazarusa, Bouvi je bio komandant Tom, Zigi Stardast; bio je Mršavi Beli Vojvoda, Čovek slon, crna zvezda. „Muzički kameleon“ bio je kliše koji ga je pratio. Govorili su da se prilagođavao muzičkim, pa i modnim trendovima, kreirao svoj brend i krio se iza izmišljenih likova.
„Stvorio je čitav mit oko sebe koji je bio važan koliko i njegova muzika“ rekao je Lars fon Trir.
Ko god Bouvi zapravo bio, činjenica jeste da je njegova muzika obeležila novu eru roka, stvorila pod-žanrove poput panka, glema, nju vejva pa i elektronike. Muzičar Mobi smatra da bez Dejvida Bouvija popularna muzika ne bi postojala, a Kris Kornel je učio da peva uz njegovu muziku. Promenio je život Igiju Popu, Madoni, čak i Kanjeu Vestu. To je uticaj kojim retko koji muzičar može da se pohvali.
Pojavio se iz tradicije estrade i postao kako Igi Pop kaže „antiteza instinktivnog rokenrola“. Njegova pažljivo odmerena pojava nagovestila je smrt rokenrola, ali i njegovo ponovno rođenje.
Od apsolutnih početnika do rokenrol samoubistva
Nadrealna muzička avantura „Lazarus“ oslikaće ne samo vanzemaljca čiji je odraz Dejvid Bouvi u ogledalu gledao decenijama – to je ujedno biti i odiseja kroz njegovu muzičku karijeru. Od trenutka kada nas je prvi put poveo u svemir sa singlom iz 1969. godine „Space Oddity“ inspirisan Kjubrikovom „Odisejom u svemiru“ do poslednjih singlova, zaplovićemo kroz njegov univerzum. Tu se nalaze i muzička priča o Majoru Tomu, usamljenom čoveku koji lebdi u prostoru, Zigiju Stardastu propaloj rok zvezdi odevenoj u groteskne kostime kako objavljuje kraj generacije Vudstoka. Tu su i pesme koje je Bouvi napisao inspirisan muzikom Boba Dilana, „Velveta“, kao i pesme koje je stvarao sa poznatim muzičarima poput Mika Džegera i mnogih drugih.
Čovek koji je pao na zemlju
Film „Čovek koji je pao na zemlju“ prema noveli Voltera Trevisa bio je glumački debi Dejvida Bouvija i kultno delo naučno-fantastične kinematografije. U ulozi Tomasa Njutona, vanzemaljca koji se srušio na zemlju i našao se u milosti ljudskih poroka, Bouvi je postao zvezda filmskog platna i zaradio uloge u filmovima kao što su „Lavirint“, „Glad“, „Baskijat“ u ulozi Endija Vorhola, “Prestiž“ u kojem igra Teslu i mnoge druge…
Mjuzikl „Lazarus“ bio je poslednji Bouvijev projekat, premijerno prikazan u novembru 2015. godine. Uveliko bolestan, uz velike napore Bouvi je prisustvovao premijeri. Bio je to njegov poslednji dar svetu.
Pet godina
U susretu ovoj tužnoj godišnjici sećamo se i reči pesama „Pet godina“, „Zvezdani čovek“, „Džin Džini“, „Heroji“ i svih ostalih u kojima su vanzemaljac Tomas Njuton, Zigi Stardast, Major Tom ili čak crna zvezda pokazali da su zaista – besmrtni.
