Sveta Gora je kroz istoriju već imala iskušenja koja liče na izolaciju u kojoj danas živi zbog virusa korone, zbog loše komunikacje sa svetom bila je sklonište u vreme kuge, pa i za srpskog cara Dušana Silnog koji se od crne smrti ovde sklonio sa porodicom. Na Svetoj Gori posebno se slavi Sveti Haralampije, monasi veruju da je upravo on od kuge spasao monašku državu.
Zaraza se pojavila u nekoliko svetogorskih manastira, pa i u Hilandaru najbližem Zografu, posete su zabranjene, a pandemija je iz našeg manastira ispratila i radnike koji se bave obnovom jednog od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti stradalog u požaru 2004. godine.
Obnovljeno najvažnije mesto iz vremena Svetog Save
"Iako je virus na nekoliko meseci zaustavio obnovu Hilandara, cilj zacrtan za ovu godinu je ostvaren. Počeli su grubi građevinski radovi na zgradama igumenrije i dohije, podruma, dva obekta koja su izgorela, samo su još oni ostali neobnovljeni. A tri godine od početaka radova, završena je i manastirska trpezarija, jedan od najvažnijih i najpoznatijih objekata carske lavre", kaže za Sputnjik Milivoj Ranđić, direktor zadužbine Hilandara.
Sva tri objekta su na jugozapadnoj strani kompleksa povezani starim bedemskim zidom, čija je osnova najraniji Hilandar, obnavljan i proširen u vreme kralja Milutina. Sada je sve moralo da bude utvrđeno, zbog čestih zemljotresa.
Bedemi Hilandara učvršćeni
Hilandarska trpezarija nije stradala u požaru, ali je njen severni deo imao posledice od gašenja, zbog kvašenja zidova. Korišćena je i morska voda, što je bio dodatni udar na drevnu građevinu. Trpezarija, kao i svi objekti na jugozapadu kompleksa imaju problem sa stabilonošću, pa je to moralo da bude rešeno.
"Otvorila se mogućnost kojoj se uvek teži kada je ovakav objekat u pitanju, da se vrati u još starije stanje, ranije doba. Znali smo da su do početka dvadesetog veka u manastirskoj trpezariji bili mermerni stolovi, tada su uklonjeni i umesto njih postavljeni drveni. To je verovatno učinjeno zbog statičke nestabilnosti, pomeranja, jer se ispod sale velike trpezarije, nalazi podrum", kaže nam Ranđić.
Trpezarija Svetog Save i Svetog Simeona
Zašto je trpezarija toliko važna? Osnove su joj iz vremena najstarijeg Hilandara, iz vremena Svetog Save i Svetog Simeona, a prirodno je na Svetoj Gori da se nasuprot ulaza u crkvu nalazi trpezarija. Ovo pravilo koje je postavio Sveti Atanasije Atoski, kada je radio Veliku Lavru, karakteristično je za sve svetogorske manastire.
Ovakvo mesto za obedovanje monaha imaju još samo tri svetogorska manastira, Velika Lavra, Vatoped i Iviron. Ono je statusni simbol svetinja na Svetoj Gori. Ovakva trpezarija iz vremena Svetog Save u Srbiji postoji još samo u Studenici.
Obnova je otvorila, ali i razrešila jednu od misterija Hilandara. Po pravilima konzervacije, ne sme da se radi po pretpostavkama, jer mogu da se ispostave pogrešnim, a ponavljanja u ovako važnom poslu nema - na sreću, monasi su sačuvali jedan netaknut sto, koji je sve vreme bio u trpezariji.
"To je takozvani igumanski sto u njenoj severnoj apsidi, ali nađeno je i nekoliko stolova koji nisu bačeni, jer se radi o dobrom kamenu, već su bili u podrumnu jednog objekta koji je stradao u požaru. U rušenju etaža, stradali su i ti stolovi, nekoliko godina je trajao veliki posao, kao da slažete pazle, i stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika su uspeli da obnove dva stola. Vraćeni su u trpezariju", otkriva nam Ranđić.
Međutim, stručnjaci koji rade na obnovi imali su problem kako da saznaju gde su stajali autentični, masivni mermerni stolovi. Fotografije pokazuju samo uklonjene, ni jedna sa kraja 19. i početka 20. veka nije mogla da ukaže na to koliko ih je bilo i gde su se nalazili.
Ključno pismo Save Hilandarca
"Jedan naš mladi naučnik koji živi u Češkoj već nekoliko godina zainteresovan je za zaostavštinu Save Hilandarca, Čeha koji se zamonašio u našem manastiru. On je bio hilandarski bibliotekar i mnogo je doprineo očuvanju nasleđa Hilandara. Izuzetno je poštovan bio od bratstva i srpske javnosti tog vremena. U njegovoj zaostavštini ovaj čovek je našao i Savino pismo nekom od prijatelja gde objašnjava ceo poredak u manastiru, pa i kako je trpezarija po značaju odmah nakon crkve", svedoči Ranđić.
On dodaje da je Sava Hilandarac u pismu nacrtao i raspored stolova u manastirskoj trpezariji, kako su oni bili postavljeni.
"Tako je rešena misterija, urađeni su novi stolovi koji su potpuno isti kao stari, a bratija je manastirsku slavu, Vavedenje Presvete Bogorodice, 4. decembra, proslavila u obnovljenoj trpezariji. Ostalo je još opremanje kuhinje, koja će biti moderna, oprema je naručena, u manastir stiže na proleće", kaže naš sagovornik koji godinama učestvuje u organizaciji obnove.
Najviše malih donacija, ali su redovne
Srbija je ove godine u obnovu Hilandara uložila 60 miliona dinara, plan je bio drugačiji, budžet je smanjen, zbog krize, ali Fondacija se snašla zahvaljujući donatorima. Od velike pomoći bila je i tradicionalna akcija prikupljanja novca preko Infostana u Beogradu.
"Bez obzira na krizu, odgovor naroda može da se poredi sa svim prethodnim godinama, za mesec dana prikupljeno je oko 7 i po miliona dinara. Na molbu za pomoć odgovorile su i razne firme, jer nije uvek sva pomoć u novcu, mnogi pomažu građevinske i zanatske radove. Obnova nije trpela, iako su se prihodi smanjili. Kao uvek, najveći broj priložnika su oni koji uplaćuju manje donacije, ali su konstantne", kaže Ranđić.
Hilandar je u obnovi i ove godine imao podršku Republike Grčke, u sledećoj sezoni očekuju ga završni radovi na igumenariji i dohiji. Brzo će se spolja videti da su objekti sređeni, ali će završni radovi, zbog specifičnosti vraćanja u prvobitno stanje, kao u slučaju čuvene trpezarije, potrajati.
U Zadužbini manastira Hilandar nadaju se da će ceo poduhvat obnove srpske carske lavre na Svetoj Gori biti završen 2023. godine.
