Jedinstveni program "Ćirilizator" je nastao pre svega iz njegove ljubavi prema ćirilici, ali i kako bi skrenuo pažnju na činjenicu koja mu smeta, iz neobjašnjivog razloga, sve je manje domaćih sajtova na ćirilici, bilo kojih, a posebno medijskih koje svi prate.
Forsiranje ćirilice - ne postoji
Turanjanin, koji je završio Elektronski fakultet i radi kao programer u jednoj kompaniji u Nišu, kaže da se i ljudi u današnje vreme uglavnom odlučuju da sadržaje na internetu pišu latinicom, što takođe nije moguće objasniti. Kao ljubitelj ćirilice voli da je čita, kako u štampanoj, tako i u elektronskoj formi, smatra da je lepša, prijatnija za oko.
"Svestan sam da ne mogu da nateram sve te vlasnike sajtova da svoje sadržaje prebace na ćirilicu, pa sam probao da nađem način kako da obični korisnici mogu to da urade za koji god sajt žele, instalirajući ovaj dodatak za svoje brauzere, Fajerfoks, Hrom i Edž. Tako je nastala ideja o "Ćirilizatoru", koja omogućava da, nakon instalacije ovog proširenja, jednim klikom, bilo koji sajt koji je pisan na srpskoj latinici prebacite na ćirilicu i tako uživate u našem pismu", kaže Turanjanin za Sputnjik.
"Ćirilizator" je besplatan
Originalni program koji latinične internet strane pretvara u ćirilične je besplatan i instalira se vrlo jednostavno. Nakon instalacije ekstenzije pojavljuje se ikonica sa desne strane u pretraživaču, klikom na nju automatski uključujete "preslovljavanje" celog sajta sa latinice na ćirilicu.
Kada nakon nekog vremena ponovo uđete na taj sajt, sve se dešava automatski, svaka naredna stranica će se prebacivati na ćirilicu. "Prevod" je moguće uključiti ili isključiti za bilo koji sajt. Program je napravljen tako da su odmah nakon instalacije neki od najposećenijih domaćih sajtova uključeni da budu prebačeni na ćirilicu.
Šta kada naiđe na stranu reč?
"Potrudio sam se da ova ekstenzija bude koliko toliko inteligentna, da uspe da prepozna najčešće strane reči koje se koriste u svakodnevnom govoru, barem u srpskom jeziku. Reči koje imaju slova koja nisu prisutna u srpskoj latinici, kao i najčešće reči, kao što su recimo "fejsbuk" ili "instagram", ostaju u originalu, na latinici.
Tvorac "Ćirilizatora" dodaje da je interent postao opšte dobro, da svako ima pravo da piše onako kako želi, na kome god pismu želi, ali da je baš zbog toga nastala potreba za ovim programom, jer se u modernosti i brzini ćirilica gubi. Nije mu bilo teško da napravim ovaj program, kaže da je to stvar ideje, a da je realizacija išla lako.
"Mi programeri smo malo čudna sorta, volimo da tražimo nove izazove koje treba da rešimo i nove tehnologije koje bi smo mogli da naučimo. Ideja oko "Ćirilizatora" je relativno laka, samo je bilo potrebno nekoliko dana posvetiti se tome, istražiti najbolji pristup i primeniti ga", kaže Jovan Turanjanin.
Napadi i nipodaštavanje ćirilice
Ovaj tridesetogodišnji programer iz Niša kaže da su mišljenja o njegovoj ideji podeljena. Sudeći prema reakcijama, mnogima koji vole da čitaju ćirilicu program puno znači, ali ima i onih koji ga kritikuju, misle da je bespotreban, pa čak i da je "prevođenje" na ćirilicu gubljenje vremena.
"Nekako uvek krenu da nipodaštavaju ćirilicu, da sve to svedu na neki pogrešan ton, kako je forsiranje ćirilice automatski izjednačeno sa velikosrpskim nacionalizmom. To je u potpunosti pogrešno, žao mi je što ljudi u današnje vreme imaju takav stav prema ćirilici. Ja se trudim da nikome ne namećem pisanje ćirilice, niti bilo koga kritikujem što ne piše latinicom, ali se trudim i da svaki put kada pišem na srpskom jeziku pišem ćirilicom", kaže Turanjanin na kraju razgovora za Sputnjik.
Zbog lakšeg snalaženja korisnika, ovaj mladić je napravio i portal "Ćirilizator", na kome je moguće naći detaljan opis instaliranja, ali i ukazati na eventualne greške programa.
