„Ovo pitanje nema nikakve veze sa tim da li Iran poštuje svoje obaveze prema Sporazumu o sveobuhvatnim garancijama i Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. Sa te tačke gledišta, nema pretenzija prema iranskoj strani. Sav materijal koji se obogaćuje do 20 odsto je pod kontrolom Međunarodne agencije za nuklearnu energiju. Agencija ne beleži njegovu upotrebu u neprijavljene svrhe, koje bi protivrečile Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. Istovremeno, obnavljanje procesa obogaćivanja uranijuma do 20 odsto je odstupanje od dogovora iz Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana za rešavanje problema oko iranskog nuklearnog programa“, izjavila je Zaharova.
Prema njenim rečima, razlog zbog koga se Iran odlučio da obogaćuje uranijum na objektu Fordo je pritisak SAD.
„Poslednjih godina međunarodna zajednica je stekla jasan utisak da su osnovni uzrok takvih odstupanja sistematska gruba kršenja međunarodnih obaveza od strane SAD, koje uprkos članu 25 Ustava UN ne poštuju rezoluciju Saveta bezbednosti UN 2231 i svesno ometaju druge države u realizaciji iste“, istakla je Zaharova.
Ona je podsetila da je projekat Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana za prenamenu objekta Fordo na proizvodnju stabilnih izotopa odavno na meti sankcija Vašingtona, što je apsolutno neprihvatljivo.
Zaharova je takođe istakla da Moskva ceni izjave iranske strane o tome da su spremni da se vrate potpunoj realizaciji dogovora u okviru Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana, uzimajući u obzir poštovanje ravnoteže interesa.
Prema rečima Zaharove, postupci Irana takođe su od „fundamentalnog značaja za nastavak rada na prenameni objekta u Fordu, što je sastavni deo nuklearnog sporazuma“.
„Međutim, zadatak za stvaranje uslova za održivu realizaciju sveobuhvatnih sporazuma značajno je zakomplikovan“, napomenula je diplomata.
Ona je takođe ukazala da je tokom sastanka ministara 21. decembra Rusija više puta isticala da su „recepti za normalizaciju oko Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana sadržani u njemu samom“ i podrazumevaju da dogovore dosledno primenjuju sve zemlje koje su ih formulisale i potpisale.
„Sve zemlje-potpisnice Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana, uključujući i Iran, govorile su da je neophodno da se uhvate u koštac sa preostalim izazovima u sprovođenju akcionog plana, insistirajući na tome da SAD odmah odustanu od politike potkopavanja i da poštuju obaveze koje proizilaze iz rezolucije SB UN 2231 bez ikakvih preduslova“, dodala je ona.
Zaharova je istakla da, kada se to dogodi, Teheran treba da bude spreman da uzvrati.
Amerika raširila sankcioni spisak
Amerika je na sankcioni spisak za Iran uvrstila 16 preduzeća, a većina od njih se dovodi u vezu sa proizvodnjom čelika, saopštilo je američko Ministarstvo finansija.
Na spisku se nalazi 13 iranskih preduzeća, kao i po jedna organizacije iz Nemačke, Velike Britanije i Kine.
Amerika je takođe uvela sankcije protiv jednog državljanina Irana.
Ranije je zvanični predstavnik iranske Vlade Ali Rabija saopštio da je Iran pokrenuo proces obogaćivanja uranijuma na nuklearnom objektu Fordo na nivou od 20 odsto. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je u izveštaju dostavljenom zemljama članicama da je u Iranu pokrenut viši nivo procesa obogaćivanja uranijuma od dosadašnjeg koji se odvijao u okvirima sporazuma sa svetskim silama iz 2015. godine, izjavio je iranski ambasador pri ovoj agenciji UN Kazim Garibabadi.
Pročitajte još:
