Ovaj docent zagrebačkog Fakulteta elektronike i računarstva, aktivista Omladinske mreže Srba u Hrvatskoj, prvo je sanirao krov svoje porodične kuće na Baniji, a onda okupio 30 volontera i krenuo u akciju. Do sada su sanirali čak 50 krovova, ljudima dopremili i humanitarnu pomoć, koordinirali dolazak osam kamiona građevinskog materijala.
"Prvo sam pozvao par prijatelja, onda je došla ekipa iz Baranje, iz Akademskog udruženja Srpske omladine "Josif Runjanin", oni su poslali sedmoro ljudi, došao je i jedan čovek koji je povukao svoje prijatelje koji rade u jednoj firmi, koji su većinom bili Hrvati, u jednom trenutku sam imao pod sobom tridesetoro ljudi, slao sam ih na sve strane, 50 krovova smo sigurno popravili. U prva tri dana sam išao s njima, a onda sam u jednom trenutku samo bio na telefonu i upravljao akcijom", priča nam Mirko Sužnjević.
Kao posle rata, ali nema podele na Srbe i Hrvate
On žali što je na društvenim mrežama aktuelna informacija da Crvni križ i ostale humanitarne organizacije diskriminišu Srbe, da pomoć za njih kasni ili je nema. Kaže da nije tačna, da je dokaz jedinstva u nesreći koja je zadesila Hrvatsku i njegova spontana akcija obnove krovova. Odakle god su dobili informaciju da može da se popravi krov, išli su, najviše u srpska sela oko Gline, ali su dovezli crep i hrvatskom ratnom vojnom invalidu.
"Apsolutna je neistina da se Srbima ne pomaže, molim Sputnjik da to objavi, ja sam imao ekipe Srba i Hrvata, pomagali smo svima redom, išli smo ciljano da ljudima popravljamo manja oštećenja na krovu, da im ne prokišnjava, jer kad krene da curi, to je gotovo. Išli smo kod onih koji sami sebi ne mogu pomoći. U timu su bili fantastični ljudi, Srbi i Hrvati, apsolutna je neistina da se Srbima ovde ne pomaže, Crveni križ stalno prolazi, ni oni, ni volonteri, niko ne pita ko je Srbin, ko Hrvat", ističe Sužnjević.
Pomoć Baniji stigla je i sa njegovog fakulteta, volonterima na terenu pridružili su se studenati FER-a, a dekan i prodekan pronašli su električara, platili su i materijal potreban da pojedine kuće ponovo imaju struju. Sužnjević je zahvalan kolegama sa fakulteta jer su uplatili i novac kojim je kupljen agregat i preko potreban solarni punjač za mobilne telefone.
Potreban nameštaj za prazne kontejnere
Naš sagovornik dodaje da svi sada imaju hranu i vodu, ali da je neophodno da se ljudima pomogne da budu zbrinuti pre prvog snega, a mnogo je onih koji ne mogu da se vrate u svoje domove. Planirao je da danas vidi porodicu, ali nema odmora, Srpska pravoslavna crkva je dobila pet kontejnera za smeštaj ugorženih, pa koordinira tom akcijom, jer se sveštenik razboleo.
"Sad je ključno da svi dobiju kućice, kontejnere, puno ljudi ih je već dobilo, a jednako je važno da prođu statičari, da ljudi znaju da li smeju u kuću ili ne. Statičari prolaze, ali veliki je teren, puno kuća, sad sam dobio informaciju iz Velikog Gradca, koje je dosta udaljeno, zabito selo, da su dobili crvenu nalepnicu, to znači da kuća nije za upotrebu, upravo idem s kontejnerom kod tih ljudi", kaže Sužnjević.
On dodaje da se tlo još uvek trese, ali da se više plaši korone, jer u stresu i panici ljudi nisu razmišljali o merama zaštite. Plaši se za zdravlje starijih ljudi, dobio je maske, pa i njih deli po terenu.
Banija je naša kuća
Ako neko iz Srbije želi da pomogne, kaže, hrane i vode ima, bolje bi bilo skupiti sredstva da se ljudima kupi ono što nedostaje, a to je pomoć vezana za smeštaj. Kontejneri stižu prazni, ljudi imaju nameštaj, ali je uglavnom prevelik, ne može da stane u kontejnere.
"Svima preporučujem da se uključe u akciju SNV-a "Banija je naša kuća", otvoren je žiro račun, ako neko želi da pomogne i ima novca, neka uplati. Verujem da je Srbija u sistemu konverzije, da je moguće direktno uplatiti, mislim da je na taj način trenutno najbolje pomoći. Ili ako neko ima kamp kućicu, da je dostavi, recimo imamo jednu porodicu iz Petrije, oni su je dobili, ali ih je šestoro, a kamp kučica je mala", apeluje naš sagovornik.
On dodaje da će se volonteri uskoro skloniti, te da insitutcije Republike Hrvatske, pa i manjinske, prvenstveno Srpsko narodno veće, treba da naprave sistem kako da se ljudima trajno pomogne.
"Šteta je tolika da će akcija morati da liči na posleratnu, bez temeljne obnove kuća, ništa nismo uradili", kaže za Sputnjik Mirko Sužnjević, čovek koji je ovnobio krovove 50 kuća na Baniji.
