Kako navodi, činjenica da su vazdušne snage SAD razmestile bespilotne letelice MQ-9 Riper i oko 90 vojnika u 71. vazdušnoj bazi u gradu Kampija Turzij u Rumuniji, takođe pokazuje da odnosi SAD i Rumunije ostaju na visokom nivou.
Amerikanci opet provociraju Rusiju
„Rumunija je jedan od strateških američkih saveznika u Istočnoj Evropi. Sa druge strane, Rumuni duguju Sjedinjenim Državama svoj ulazak u Evropsku uniju, jer da nije bilo te potrebe Amerikanaca da se Rumunija integriše u sve evroatlantske strukture, verovatno je da bi njihov put trajao mnogo duže i možda se do danas ne bi ni završio. Oni, dakle, nastavljaju sa zajedničkim radom i ovim se pokazuje da Rumunija ima neizostavnu poziciju u budućim američkim planovima, pre svega kada se govori o Ukrajini i problematizaciji u Moldaviji. Pretpostavljam da će ovi dronovi poslužiti i u tu svrhu, pre svega za neke aktivnosti u Moldaviji“, objašnjava Proroković.
On dodaje da je u Kišinjevu i pre predsedničkih izbora bila planirana neka vrsta protesta ili obojene revolucije, ukoliko se Amerikancima ne bi svideo rezultat izbora.
„Sada, pošto im se svideo, oni planiraju da idu dalje. Na redu su promene vlasti, verovatno i novi parlamentarni izbori, a onda i problematizacija pozicije ruskih mirovnjaka u Pridnjestrovlju“, napominje naš sagovornik.
Proroković podseća da je novoizabrana predsednica Moldavije Maja Sandu i pre i nakon izbora govorila na temu povlačenja ruskih mirovnih snaga iz Pridnjestrovlja.
„Za sada to ne nailazi na neku veću podršku u moldavskoj javnosti, a u ovom političkom smislu može se samo pretpostaviti šta bi njeno insistiranje na toj tezi moglo izazvati. U svakom slučaju, to nije korak koji doprinosi rešavanju problema i stabilizaciji prilika. Naprotiv. Ali, ona je dobila podršku i od SAD i od određenih krugova u Evropskoj uniji ne da bi problem Pridnjestrovlja rešavala, nego da bi ga činila aktuelnijim nego što on u ovom trenutku jeste, upravo tom problematizacijom statusa ruskih mirovnjaka na granici reke“, ukazuje Proroković.
Provokacija, ali nema opasnosti od eskalacije
Bespilotne letelice MQ-9 Riper koje su američke snage poslale u vojnu bazu u Rumuniji, razvijene su za potrebe američkog ratnog vazduhoplovstva i mornarice za istraživačke misije, a u stanju su i da sa sobom nose naoružanje. U pitanju je prvi lovac-ubica dizajniran za nadzor sa većih visina. Međutim, iako može samostalno da leti po unapred programiranoj ruti, letelicu uvek kontroliše posada u kontrolnoj stanici.
Kako za Sputnjik kaže vojni analitičar Aleksandar Radić, još od 2014. godine primetne su vrlo agresivne aktivnosti i NATO-a i Rusije u prikupljanju obaveštajnih podataka, uključujući i letove iz vazduha.
„Sada je postala uobičajena praksa, koja jako podseća na vreme Hladnog rata, da izviđačke letelice prilaze blizu granici druge strane. U tom smislu, pritisak NATO-a je posebno primetan na području Baltika i Crnog mora. Vrlo često izviđačke letelice sa posadom i bez nje lete iznad Ukrajine, zatim duž granice sa Ruskom Federacijom iznad međunarodnih voda, tik uz granicu ruskih teritorijalnih voda iznad Crnog mora i u tom kontekstu američko vojno prisustvo u Rumuniji nije novina, tim pre što su ove letelice i ranije slate u bazu Kampija Turzij“, objašnjava Radić i dodaje da to, iz ugla Moskve, može da se prepozna kao deo konstantnog pritiska prema Rusiji.
Međutim, dodaje vojni analitičar, reč je o pritisku u sferi stvaranja poruke o tome da Zapad vidi Rusiju kao neprijateljsku stranu, pa u tom kontekstu i putem izviđačkih letelica prikuplja sve obaveštajne informacije koje smatra relevantnim, a ne o eskalaciji odnosa Zapada i Rusije.
„Naravno da smo i mi u Srbiji zabrinuti kada vidimo šta se dešava na našim granicama, jer je Rumunija previše blizu da bismo to mogli da ignorišemo. Međutim, u ovom trenutku dolazak bespilotnih letelica u bazu Kampija Turzij ne predstavlja neki novi momenat i nije presedan jer su one i ranije dolazile. Reč je, dakle, o američkim procenama da su im one sada potrebne radi dinamike u prikupljanju nekih informacija, a ne o najavi nečega što bi moglo dovesti do drastičnog pogoršanja krize u odnosima Zapada i Ruske Federacije. Činjenica je da je Rumunija članica NATO-a i da je vrlo spremna na saradnju sa Amerikancima, a ove godine će to biti i potvrđeno uplatom 130 miliona dolara iz Amerike upravo za razvoj infrastrukture baze Kampija Turzij“, ukazuje Radić.
Na pitanje kakav odgovor Rusije očekuje, Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost kaže da je bitno da se Rusija ne povlači sa pozicije na kojoj u Moldaviji obezbeđuje mir, između ostalog i prisustvom sopstvenih mirovnih snaga.
„Bitno je da Rusija uopšte ne dovodi u sumnju da će nastaviti sa ovim što radi praktično od 1993. godine. Pokazalo se do sada da je Rusija faktor stabilizacije i da nije nje, pitanje je kako bi se taj oružani konflikt završio i u kom pravcu bi sve otišlo. Bila je u najavi jedna velika kriza i pitanje je da li bi se to prelilo na Ukrajinu i da li bi se potom Rumunija uključila. Prilike su se ipak stabilizovale, otpočeo je dijalog izmešu Kišinjeva i Tiraspolja i u dobroj meri su ti odnosi normalizovani. Sada treba nastaviti dalje, koristiti to rusko iskustvo i poziciju koju je Rusija osigurala“, zaključuje Dušan Proroković.
Komandant američkih snaga u Evropi i Africi Džefri Harigijan rekao je da ovo razmeštanje na strateškoj poziciji „jača saveznike i partnere“ i „protivnicima stavlja do znanja da mogu da odgovore na bilo koju pretnju koja se pojavi“. Kako je navedeno, odluka je usaglašena sa rumunskim vlastima i potvrda je privrženosti Amerike bezbednosti i stabilnosti u Evropi.
