Stručnjaci objašnjavaju da takve bespilotne letelice igraju važnu ulogu, posebno kada sa neprijateljske strane nema sistema PVO namenjenih za borbu protiv ove vrste dronova. Iskustvo stranih vojski, posebno američke i izraelske, pokazuje efikasnost upotrebe takvih dronova u lokalnim sukobima.
Koliko su jurišni dronovi značajni u borbama, govori i podatak da su samo tokom 2020. godine imali ključnu ulogu u tri različita sukoba. Turska je uz njihovu pomoć usporila ofanzivu sirijske vlade u Idlibu. U Libiji su takođe pomogli da se preokrene situacija i odbiju Haftarove trupe od Tripolija. Nedavno je primećena i njihova upotreba u bitkama za Nagorno-Karabah.
Rusija ubrzano razvija borbene bespilotne letelice, a masovna upotreba „Oriona“ u vojsci će, po oceni stručnjaka, vratiti paritet sa potencijalnim neprijateljem u ovoj klasi opreme.
„Orion“ je, kako ističu vojni analitičari, višefunkcionalni bespilotni sistem koji je u stanju da izvršava širok spektar zadataka, uključujući napade na kopnene ciljeve. Prema međunarodnoj klasifikaciji, ova ruska bespilotna letelica spada u klasu dronova sa letom srednje visine i sa dugim trajanjem leta.
Prvi bespilotni sistem „Orion“ već je počeo da ulazi u vazduhoplovne snage Rusije, napominje ruski vojni ekspert Dmitrij Kornjev.
„To je ono što smo svi čekali. Naravno, ovo u velikoj meri proširuje mogućnosti za upotrebu ove vrste aparata. Princip rada ovde je prilično jednostavan, to je, u neku ruku, izviđački i jurišni kompleks. Aparat otkriva metu, uverava se da je upravo to cilj koji mora biti pogođen, a u realnom vremenu u ove svrhe koristi navođene rakete. Bonus ’Oriona‘ je što je ovo dron koji već proizvodi naša industrija i koji je već stavljen u upotrebu“, rekao je za Sputnjik Kornjev.
„Orion“ i u kalendaru i na bojnom polju
Rusko Ministarstvo odbrane je prvi put pokazalo zvaničnu fotografiju udarnog drona „Orion“ u kalendaru za 2021. godinu, gde su predstavljene i druge slike najnovije ruske tehnike: lovac pete generacije Su-57, podmornica klase „Borej“, tenk T-90M „Proriv“, BMP „Armata“ i drugi.
Bespilotna letelica „Orion“ u kalendaru je prikazana sa bombama KAB-20. To su male rasprskavajuće bombe težine 21 kilogram sa satelitskim ili laserskim sistemima za navođenje, namenjene za uništavanje neprijateljskih trupa i lakih oklopnih vozila.
Izvor iz vojno-industrijskog kompleksa rekao je za Sputnjik da je bespilotna letelica „Orion“ izvela efikasno gađanje navođenim raketama po ciljevima na poligonu, čime je „Orion“ postao prvi ruski dron koji koristi ovu vrstu oružja.
Razvoj novog drona započet je 2011. godine po nalogu Ministarstva odbrane Rusije. Prvi prototip proizveden je 2015. godine, nakon čega su započeta testiranja. Izvozna verzija predstavljena je na aero-mitingu MAKS-2017.
Dron je težak 1.100 kilograma, nosivost mu je 250 kilograma. Raspon krila aparata dostiže 16 metara, a dužina korpusa je osam metara.
U pramcu „Oriona“ nalazi se oprema za nadzor i nišanjenje, a u centru trupa digitalna radio-oprema, uključujući stanicu za ometanje. „Orion“ je opremljen motorom APD-110/120 od 120 konjskih snaga, koji je razvila kompanija „Agat“.
„Izviđačka verzija drona ’Orion‘ ima domet od 250 kilometara. To znači da može doći do cilja udaljenog više od 100 kilometara i vratiti se nazad. Trajanje leta mu je do 24 sata, što je prilično puno. Visina leta je oko osam hiljada metara. Nije neophodno da uvek bude na ovoj visini, ali na njoj dobija maksimalanu preglednost“, kaže Kornjev.
Rusija pravi dronove, ali i stvara zaštitu od protivničkih letelica
Eksperti ocenjuju da je ovo veliki proboj u stvaranju jurišnih bespilotnih letelica i demonstracija da je Rusija na ovom području dostigla nivo Izraela i SAD, koji se smatraju najboljim u stvaranju bespilotnih letelica. Očekuje se da će ruski jurišni dronovi biti traženi ne samo u ruskoj vojsci, nego i u inostranstvu.
Postoje i najave da će na osnovu „Oriona“ biti stvorena i bespilotna letelica „Sirijus“, povećane težine i dimenzija. Ranije je bilo reči o tome da bi novi dron mogao da ima svoj prvi let 2022. godine.
Pretpostavlja se da će „Sirijus“ moći da preleti 10 hiljada kilometara i ostane u vazduhu do 40 sati pri maksimalnom opterećenju.
Trenutno ruska vojska u arsenalu ima nekoliko tipova izviđačkih bespilotnih letelica — „Orlan-10“, „Lejer“, a kada je reč o jurišnim, tu su „Kronštat“, „Orion“, „Luč“, „Korsar“.
Pored toga, ruska vojska u arsenalu ima i dva tima dronova-kamikaza, a to su letelice „Kub“ i „Lancet“.
Takođe, ruske odbrambene kompanije pokrenule su projekat pravljenja novog radio-lokacionog kompleksa dalekog dometa, koji će služiti za otkrivanje neprijateljskih dronova, ali i za navođenje raketnih sistema koji će ih potom obarati.
Pored toga, ruska odbrambena korporacija „Rosteh“ radi na izradi projekta sistema za zaštitu oklopnih vozila od bespilotnih letelica. Potreba za ovakvim naoružanjem pojavila se nakon što je praksa pokazala da se u lokalnim konfliktima veoma često koriste jurišni dronovi za napad na protivnika.
Pročitajte još:
