Iz Prištine je upravo stigla najava da će uskoro pripremiti sve dosijee potrebne za prijavu za Unesko.
Ministarka kulture, omladine i sporta u prištinskoj vladi Vljora Dumoši izjavila je da je to političko pitanje i izrazila nadu da će uz pomoć međunarodne zajednice uspeti u nameri.
Do „previda“ Vašingtonskog sporazuma i prevarantski
Na pitanje da li Vašingtonski sporazum, kojim se Priština obavezala da će se uzdržati od apliciranja za međunarodne organizacije, može da utiče na sudbinu nove prištinske inicijative, Tanasković za Sputnjik odgovara kontrapitanjem — čega se od dogovorenog i potpisanog Priština uopšte do sada pridržavala, sem eventualno nekih manje značajnih obaveza i to isključivo ako je na to bila naterana pritiskom sa strane.
„Obaveza uzdržavanja od zahteva za učlanjenje u međunarodne organizacije u Vašingtonskom sporazumu je oročena na godinu dana, a zasedanje Generalne konferencije Uneska održava se posle isteka tog perioda, pa bi, u skladu sa svojom prevarantskom logikom, u Prištini mogli ’prevideti‘ činjenicu da su zahtev za prijem podneli i u kampanju krenuli za vreme trajanja embarga na takve aktivnosti“, kaže naš sagovornik.
On, uz to, napominje da je neizvesno kako će se prema „Vašingtonskom sporazumu“ i obavezama koje iz njega proističu odnositi administracija novoizabranog američkog predsednika Džoa Bajdena.
Tanasković zato upozorava da se Srbija, kao i do sada, mora odlučno suprotstaviti svim raspoloživim sredstvima i uverljivom argumentacijom, podsećajući da se u Unesku kulturna dobra administrativno vode prema državama na čijoj se teritoriji nalaze, a ne prema kulturno-istorijskoj pripadnosti.
Nova najava prijave Prištine za Unesko posle neuspelih pokušaja
Tanasković u izjavi Sputnjiku podseća da je pre šest godina pokušaj Prištine propao, a da je od narednog, praktično, odustala posle upozorenja političkih saveznika da je i on osuđen na neuspeh.
On napominje da se ove godine u novembru održava zasedanje Generalne konferencije Uneska, koje se organizuje svake druge godine i da bi mogao da bude obnovljen zahtev da samoproglašena država Kosovo bude primljena u tu specijalizovanu agenciju UN za obrazovanje, nauku i kulturu.
S obzirom na to da je prethodni zahtev te vrste 2015. godine odbijen na Generalnoj konferenciji, eventualna nova inicijativa za prijem morala bi prvo da bude razmatrana i usvojena na sednici Izvršnog saveta Uneska i preporučena Generalnoj konferenciji.
Hoće li opet Albanija podneti zahtev
To bi trebalo da se dogodi najkasnije na oktobarskoj sednici Izvršnog saveta, objašnjava proceduru nekadašnji ambasador Srbije u Unesku, za vreme čijeg mandata Priština nije uspela u svojim namerama.
„Ako u Prištini odluče da ove godine ponovo pokušaju sa kandidovanjem ’Kosova‘ za Unesko, oni bi već trebalo da su počeli sa pripremama zahteva, dok bi kampanja lobiranja verovatno počela sredinom godine. ’Kosovo‘ koje nije član UN, a za mnoge u svetu nije ni međunarodno priznata država, samo ne može podneti zahtev za prijem, već to u njegovo ime može uraditi neka država-članica. Prošli put je to bila Albanija, što bi se i ovoga puta moglo očekivati, podržana od strane određenog broja drugih država. Da bi postalo član Uneska, ’Kosovu‘ bi bila potrebna dvotrećinska većina pozitivnih glasova na zasedanju Generalne konferencije“, ističe Tanasković, napominjući da se pri tom glasovi uzdržanih ne uračunavaju u konačni skor.
On ukazuje i na to da bi sve rokove ipak trebalo uslovno uzeti u obzir, jer pandemija kovida 19 može da donese neka pomeranja u odnosu na ustaljeni kalendar zasedanja organa i tela Uneska.
Hoće li biti istorijskog falsifikata
Na pitanje da li konstatacija ministarke Dumoši, da su započeli sa pravljenjem spiska duhovnog nasleđa, znači da će se na njemu naći srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji u skladu sa dosadašnjim pokušajima svojatanja, Tanasković smatra da u ovom slučaju neće pribeći istorijskim falsifikatima.
On napominje da se u dokumentima Uneska i njegovog Centra, odnosno Komiteta za svetsko nasleđe, naša kulturna i duhovna dobra na KiM vode kao „Srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“. Te sakralne objekte od univerzalnog civilizacijskog značaja na Listu svetskog nasleđa u opasnosti upisala je Srbija i naš Zavod za zaštitu spomenika dostavlja godišnje izveštaje o stanju njihove zaštite Centru za svetsko nasleđe Uneska, precizira sagovornik Sputnjika.
Bilo bi, kaže, naravno, mnogo bolje da ispred reči „spomenici“ u formulaciji naziva naših kulturnih i duhovnih dobara na Listi stoji i atribut „srpski“, ali to je iz više razloga bilo neizvodljivo postići.
Srbija mora biti spremna
Međutim, s obzirom na sadržaj ukupne dokumentacije u vezi sa ovim našim dobrima, ne može biti ni najmanje sumnje u to da ona u kulturno-istorijskom smislu pripadaju kompleksu srpske pravoslavne baštine. To je, ističe Tanasković, jasno svima u Unesku, a i van Uneska, kako nadležnim stručnim službama i telima, tako i šire.
„Pretpostavljam da u Prištini prilikom pripremanja zahteva za prijem u Unesko i nemaju nameru da istorijskim falsifikatima, kako to sistematski u javnosti inače čine, dokazuju da su ti spomenici po kulturno-istorijskoj pripadnosti albanski, a ne srpski, već samo žele da ih popišu kao deo kulturnog blaga ’na teritoriji države Kosovo‘, što se može osporiti jedino politički, osporavanjem državnog statusa ’Kosova‘. Problem je, i na početku i na kraju, ipak prvenstveno politički i uvodi Unesko na teren neprimerene politizacije, kojoj se većina država-članica, bar deklarativno, protivi, kao uostalom i generalna direktorka Uneska Odre Azule, koja je do sada u tom pogledu bila veoma dosledna“, kaže Tanasković.
Zato sagovornik Sputnjika ističe da Srbija, kao što je i do sada činila, mora odlučno da se suprotstavi prijemu „Kosova“ u Unesko.
