Pišući za „Blumberg“ o istoriji 2020. koja će biti napisana kroz 50 godina, istoričar Hal Brends, uveren da će se minula godina pokazati kao prelomna, nudi ovu pojednostavljenu viziju. U kojoj unapred znamo da je njena prva varijanta — uspostavljanje ere globalne harmonije — neverovatna taman u meri u kojoj se nadamo da se alternativno predviđanje — svojevrsni povratak u mračni Srednji vek — neće ostvariti.
Svet na respiratoru
A opet, Brends u osnovi ne greši. Godina koju je svet proveo na respiratoru i zaključan, jeste bila isuviše upečatljiva da bi mogla da ne proizvede ozbiljne posledice po budućnost.
Uostalom, pandemija kovida 19 nije se iznenada završila 31. decembra 2020. A to znači da ćemo efekat šoka zbog ovog virusa, koji je već promenio svet i te kako nastaviti da osećamo. Pri čemu nije reč samo o zdravstvenim, već i ekonomskim i geopolitičkim šokovima.
Tramp i trampizam
Jedan od šokova iz 2020, koji takođe neće moći da prođe bez posledica i u godini pred nama, bio je i poraz Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD. Potres produženog trajanja nije garantovan samo zato što Tramp nije pobedio, već i zbog načina na koji je izgubio, tako što je u neravnopravnim medijskim uslovima dobio više glasova nego ijedan aktuelni predsednik Amerike pre njega, pa i ne čudi što mu njegove pristalice listom veruju kada tvrdi da je pokraden. A veteran američke konzervativne politike Pet Bjukenen uveren je da će trampizam preživeti svog rodonačelnika.
Kao što će Trampa, sa Džozefom Bajdenom u Beloj kući, bez mnogo suštinskih izmena preživeti i njegova politika zaoštravanja prema Kini. A reakcija dva sistemska rivala na izazov koji im je uputila pandemija kovida 19, umnogome će odrediti dalji tok njihovog rivalstva. Krajem 2020. zapadni mediji glavnog toka bili su prinuđeni da priznaju da su Kina i drugi glavni rival Zapada, Rusija, na kovid odreagovale kudikamo do znatno efikasnije…
Ubrzavanje postojećih trendova
Što nas vraća na pitanje o kome, manirom karakterističnim za propovednike američke hegemonije, za „Blumberg“ piše Hal Brends — da li će istoričari iz budućnosti 2020. zabeležiti kao „godinu u kojoj je američki globalni poredak počeo da popušta, ili kao godinu koja mu je dala novi život“? Odgovor ćemo moći da naslutimo već u godini koja je upravo započela.
Šta će, posle onakve 2020, doneti 2021. godina? Može li da bude bolja i kome sigurno neće biti bolja? I šta će prirediti nama na Zapadnom Balkanu?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali istoričar prof. dr Miloš Ković i analitičar Branko Pavlović.
Sagovornici „Sputnjika“ saglasni su u oceni da je pandemija kovida 19 bila događaj koji nije samo obeležio 2020. godinu, već će u značajnoj meri uticati i na razvoj situacije u godini koja je započela.
„Istoričari budućnosti uočiće ideološke promene i promene u stanju svesti čovečanstva koje su se dogodile u 2020. U tom smislu, pandemija će zapravo samo ubrzati geopolitičke i ideološke trendove koje pratimo već izvesno vreme. Već umorni Zapad postao je još umorniji, uz istovremeni nastavak uspona Rusije i Kine. Sve to uz fenomen rasta nepoverenja u nauku, koji je na Zapadu sve izraženiji“, ukazuje prof. Ković.
„Dodatno su ogoljeni trendovi koji se mogu oceniti kao nepovoljni sa stanovišta težnje Zapada za vladavinu nad čitavim svetom, a povoljni za sve ostale“, saglasan je Branko Pavlović. „Pandemija je demonstrirala superiornost država koje nisu zapadne. Amerika i njeni sateliti iz Evropske unije pokazali su se kao nesposobni da reše veoma ozbiljnu situaciju s kojom su se suočili i otuda i nepoverenje u nauku koje zapravo predstavlja nepoverenje u tamošnji sistem.“
Nevolje u SAD
Kada je o Americi kao vodećoj zemlji Zapada reč, uzmu li se u obzir i pojačani trendovi ekonomskog raslojavanja i rasnih napetosti, „očigledno je da je u SAD dodatno povećan potencijal za izbijanje unutrašnjih sukoba. I on će se, budući da je sasvim sigurno da će trampizam nadživeti ovaj Trampov predsednički mandat, samo dodatno razvijati“, kaže Miloš Ković, i napominje da „Amerika ima ozbiljnu tradiciju kompromisa i smirivanja konflikta, ali i tradiciju istrebljivanja protivnika“.
„Ideologija koja je prevladala s Bajdenom počiva na stavu da je bilo kakav kompromis nedopustiv, jer sebe predstavlja kao nekoga ko ima potpuni monopol nad istinom. I to je ulica iz koje nema povratka, osim silom“, upozorava Branko Pavlović. „Tim pre što postoji 74 miliona ljudi koji su glasali za Trampa i gotovo niko ko je glasao za Bajdena, jer su oni koji su zaokružili njegovo ime to učinili zato što su protiv Trampa. U takvoj situaciji Bajden će pokušati da sprovodi politiku koja ide u korist onih najbogatijih — to najavljuju već i imenovanja članova njegovog budućeg kabineta — a to znači i da će protiv sebe, osim Trampovih, okrenuti i najveći deo sopstvenih glasača. Što će potencijal za unutrašnji konflikt i dodatno povećati.“
Budućnost Evropske unije
S ove pak strane Atlantika, Evropskoj uniji koja će ove godine ostati bez nemačke kancelarke Angele Merkel, magazin „Ekonomist“ predviđa „tešku godinu“ i postavlja pitanje „može li ona da izdrži oluju“ jer će biti suočena s nizom komplikovanih pitanja — od načina raspodele jedva dogovorenog paketa pomoći od 750 milijardi evra, preko pitanja kako će na odnose među članicama uticati insistiranje na vladavini prava povezano s raspodelom ovog novca, do odnosa EU sa SAD, Rusijom, Kinom...
Spisku nedoumica s kojima će EU biti suočena Miloš Ković pridodaje i definitivno odvajanje Velike Britanije, „koja će nastojati da održi blizak odnos sa SAD. A to znači da se može očekivati njeno podrivačko ponašanje unutar EU“...
I zato, napominje Ković, „iako u ovom trenutku ne možemo da znamo da li će EU (i Zapad uopšte) podeliti sudbinu imperija koje su se raspadale vekovima poput Osmanskog carstva, ili onih koje su nestale u trenu poput Sovjetskog Saveza i Varšavskog ugovora, vidimo da su trendovi opadanja očigledni i mi treba da im se prilagodimo. Tim pre što će, uprkos ovakvim trendovima, Zapad pokušati da nastavi svoj pohod na Istok, pre svega na Rusiju, kome mi stojimo na putu.“
„Bajden i ekipa oko njega zaoštriće odnose s Rusijom i nastaviće da zaoštravaju odnose s Kinom, sve i ako nemaju snage da zaista sprovedu takvu politiku protiv ove dve zemlje koje su u međuvremenu postale jedan blok u međunarodnim odnosima“, predviđa Branko Pavlović i skreće pažnju na važan nusproizvod ovakvog razvoja odnosa: „Ovo zaoštravanje ići će nauštrb interesa nemačke privrede, što će se odraziti i na stope privrednog rasta i mogućnost izbijanja recesije. A to će zauzvrat dodatno pojačati tenzije koje su tamo već prisutne. Sada se pokušava da se ovaj scenario predupredi paketom pomoći od koga će najviše koristi imati nemačka privreda, ali, efekat će biti porast tenzija u svim ostalim državama Evropske unije.“
Uvod u još gore
Tek, i sam svestan da razvoj okolnosti ne ide u prilog poretku kome je služio, bivši generalni sekretar NATO-a Havijer Solana ovih dana piše uz očiglednu dozu pesimizma u pogledu budućnosti: „Na nama je da odredimo hoće li 2020. biti zapamćena kao godina naučenih lekcija u turbulentnom veku, ili kao uvod u još gore.“
„Što se Solane i njegovih interesa tiče, 2021. predstavljaće taj uvod u još gore. A kako se mi nalazimo u dugoročnom i suštinskom sukobu sa tim interesima, svaka vrsta nevolja u koje zapadnu ljudi poput Havijera Solane, za nas ne može da predstavlja lošu vest“, komentariše Miloš Ković.
„Tim pre što će oni ući u sukob na mnogo višoj ravni, zbog čega neće imati ni vremena ni snage da nama posvete preteranu pažnju. A to znači da neće imati ni poluge za ostvarivanje pretnji s kojima će nas suočiti“, zaključuje Branko Pavlović.
Pročitajte i:
