Pamtićemo je i po potpunom ili delimičnom zatvaranju pozorišta, bioskopa i drugih ustanova kulture i po otkazivanju najvećih svetskih i domaćih kulturnih manifestacija, poput filmskih festivala u Kanu i Karlovim Varima.
Karantin i lokdaun doneli su probleme mnogim umetnicima, jer su ostali bez publike, ali i bez angažmana i prihoda. U pozorištima se igraju matine predstave, izložbe se postavljaju bez svečanih otvaranja, a muzeji, uz monografije, prodaju maske s reprodukcijama dela iz svojih kolekcija.
Virtuelne predstave i koncerti
U februaru je „velika četvorka Nedelje mode“ (London, Pariz, Njujork i Milano) uspela da zadrži svoj tradicionalni format, ali već u aprilu, u jeku pandemije i karantina, Moskovska nedelja mode bila je prinuđena da se preseli na internet. Na jesen je malo dizajnera bilo spremno da uživo prikaže svoje kreacije, a većina se ograničila na virtuelne modne revije. Kod nekih od njih su čak i pistom šetali digitalni modeli.
Luksuzne marke, a za njima i masovni brendovi, smanjili su proizvodnju: narušen je lanac isporuka u zemlje trećeg sveta. Ova godina podstakla je i interesovanje za digitalnu odeću: virtuelne odevne komade koji vas ulepšavaju za fotografije na Instagramu.
Holivud
Holivud je obustavio snimanja i premijere. Zbog novih pravila bezbednosti produkcija filmova i serijala je zamrznuta ili je usporena („Avatar“, novi „Matriks“, nova sezona „Vešca“). Isto je i s distribucijom dugoočekivanih projekata: pomerene su premijere filmova „Crna udovica“ sa Skarlet Johanson, „Čudesna žena 1984“ s Gal Gadot, „Tenet“, „Mulan“.
Američka filmska akademija je pored toga što je dodelu „Oskara“ odložila za april, umesto tradicionalnog februara, izmenila i pravila za nominacije. Sada, čak i ako film nije prikazan u bioskopima zbog pandemije, može da pretenduje na nagradu. A novi kriterijumi inkluzivnosti, kojima od 2024. godine treba da odgovaraju filmovi u glavnoj nominaciji, izazvali su mnoštvo sporova.
Dejting
Svi smo se već navikli, iako nerado, na fizičku distancu, odsustvo rukovanja, zagrljaja i poljubaca u javnoj komunikaciji.
Još u martu su velike aplikacije za upoznavanje saopštile da im je naglo porastao broj korisnika. Ranije je upoznavanje preko interneta bilo nekako nerado priznavano, parovi su izmišljali priče o tome kako su se sreli u klubu, na koncertu, ili na putovanju. Sada je sve to normalno – drugu polovinu na internetu traže mnogi. Do realnog susreta potrebno je dugo se dopisivati, ili razgovarati preko ekrana.
Zum
Nedavno je popularni servis za videokonferencije „Zoom“ ponovo je zabeležio kvartalni rekord zarade (više od 777 miliona dolara), a u celini je profit kompanije zbog pandemije povećan stotinu puta. I to bez obzira na odliv korisnika na druge platforme i osetljivošću servisa na hakerske napade. Veoma dobar rezultat za firmu, za koju su do februara čuli samo retki pojedinci.
Video-konferencije postale su, verovatno, jedna od glavnih tendencija karantina: ispostavilo se da za njih postoje i posebna pravila ponašanja (na primer, kad govornik zaćuti treba da uključi kameru, ukoliko je to učinio i njegov sagovornik), saveti kako bolje izgledati (specijalne okrugle lampe i gomila knjiga pod noutbukom, kako bi kamera bila u visini očiju).
Izolacija
Dugotrajan boravak kod kuće nije podstakao na kreativnost samo umetnike nego i obične ljude, a jedan od fenomena koji je postao posebno popularan tokom proteklih godinu dana jesu takozvani flešmobovi, koji su mnoge razveselili tokom karantinskih dana.
Internetom je, recimo, proletos kružila akcija #izoizolяcijя u kojoj su ljudi objavljivali svoje karantinske verzije dela poznatih slikara.
Kasnije je lansiran i #pillowchallenge, koji je podrazumevao kreiranje haljina od običnih jastuka i kaiša.
Sajber spektakli
U karantinu su mnoga pozorišta pokušala da naprave predstave direktno u formatu videokonferencije. Ipak, mnogi rukovodioci pozorišta širom sveta priznaju da je bolje igrati i pred 25 odsto popunjene sale, nego pred nevidljivom publikom na internetu.
Maske
Od marta su maske životna neminovnost. Njihova proizvodnja je preneta ne samo na medicinske fabrike. Svoje varijante s reprodukcijama u prodaju su pustili mnogi muzeji, recimo Narodni muzej u Beogradu, Ruski muzej, Muzej lepih umetnosti „A. S. Puškin“ i mnogi drugi. Poseban uspeh imala je maska Tretjakovke sa simboličnim natpisom „Nenavsegda“ (Nije zauvek), posvećen istoimenoj izložbi.
Netfliks
Naredna godina će biti ogroman izazov kada je reč o klasičnoj filmskoj produkciji koja, u sklopu ogromne industrije, na različite načine prati promene koje su donele nove tehnologije.
Usled zamrznute bioskopske distribucije i brojnih projekata striming platformi, eksperti pretpostavljaju da će na spisku nominovanih za „Oskare“ biti više filmova takve proizvodnje. Rekordan broj nominacija predviđaju „Netfliksu“. Posebno se ističu „Suđenje Čikaškoj sedmorici“ sa Sašom Baronom Koenom i Edijem Redmejnom, „The Devil All The Time“ s Tomom Holandom i Robertom Patisonom, kao i „Ponoćno nebo“ Džordža Klunija.
Onlajn
Svi koji su mogli otišli su na internet i pokušavali da izmisle nove formate kako bi ostali u vezi sa gledaocima i slušaocima. Na internetu širom sveta održano je mnoštvo dobrotvornih onlajn-maratona. U pozorištima i muzejima su priređivali čitanja, diskusije, ekskurzije i pesničke maratone.
Tokom karantina pojavili su se neočekivani rekorderi. Prenos legendarnog „Krcka Oraščića“ Boljšoj teatra u prva 24 sata videlo je više od 800.000 gledalaca. Predstave teatara Rusije u projektu „Velika gostovanja“ okupile su petomilionski auditorijum. Razne onlajn ekskurzije i drugi video-zapisi na Jutjub kanalu Tretjakovke za godinu dana videlo je 4,6 miliona korisnika.
Skrinlajf
Broj filmova i serijala koji su snimljeni na distanci kamerama gedžeta povećan je nekoliko puta. Jedan od najistaknutijih je serijal „Okajani dani“ Semjona Sleakova. U almanahu od deset novela o ljudima u samoizolaciji prikazane su zabavne priče, u kojima učestvuju Ana Mihalkova, Timofej Tribuncev, Fjodor Bondarčuk, Marija maškova, Pavle Derevjanko.
Na Netfliksu je 15. oktobra lansirana serija „Socijalna distanca“, snimljena tokom karantina, koja prati kako su se porodice, prijatelji i parovi nosili s izolacijom u prvim mesecima pandemije i kako im je tehnologija omogućila da održavaju kontakt.
Onlajn prenosi
Tokom nekoliko meseci u karantinu bilo je mnogo onlajn-prenosa. Nastup italijanskog tenora Andree Bočelija u Milanskoj katedrali povodom Uskrsa videlo je do danas više od 41 milion gledalaca.
Koncert ruskog pijaniste Denisa Macujeva u praznoj sali „Čajkovski“ pogledalo je više od četiri i po miliona ljudi.
„Ni najgenijalnija tehnika ne može da zameni reakcije publike u sali. To je onaj doping bez kojeg ja ne mogu. Bez toga je tako teško sada“, rekao je pijanista.
Festivali
Poslednji veliki svetski filmski festival koji je održan regularno pre uvođenja karantina bio je Berlinale u februaru.
Festivali u Karlovim Varima i Kanu su otkazani, jer njihovi organizatori smatraju da festival u onlajn formi nije festival. Više sreće imali su organizatori Venecijanskog festivala, koji je održan s nešto manjim obimom programa, kao i, recimo, naš Festival evropskog filma Palić. Festival autorskog filma i „Slobodna zona“ održani su u kombinovanom izdanju – deo programa je prikazan u bioskopima, a deo onlajn.
Mnogima je veliko razočarenje bilo otkazivanje Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, iako su se izdavači potrudili da tokom jeseni organizuju susrete sa svojim čitaocima, a održano je i nekoliko onlajn tribina pod okriljem ove manifestacije.
