Kina – sigurna kuća za nemirne Amerikance

Kinezi su narod koja nema gene za sportove poput fudbala i košarke, ali radom i upornošću pokušavaju da budu što bliže Evropi i Americi.

Od kraja prve decenije ovog veka Kina je sve privlačnija za američke košarkaše koji nisu više u mogućnosti da igraju u NBA.

Jedan od prvih košarkaša koji je došao u CBA, a u NBA je imao status zvezde, bio je Stefon Marberi koji je 2010. godine potpisao ugovor sa Šanćijem.

Danas, Marberi je ikona u Kini, košarkaš koji ima spomenik i koji je sa Peking Daksima osvojio tri titule 2012, 2014. i 2015. godine.

Bivši košarkaš Njujork Niksa bio je poznat kao problematičan momak, a u Kinu je otišao sa 33 godine i igrao je sve do 2018. kada je uveliko ušao u petu deceniju.

Kineska liga veliku ekspanziju doživela je 2012. godine kada je Trejsi Mekgrejdi, jedan od najboljih poentera u istoriji NBA, odlučio da ode u Ćingdao Iglse.

Mekgrejdi je do tog trenutka već bio superstar u Kini jer je igrao zajedno sa Jao Mingom u Hjuston Roketsima, a dolaskom da igra u ovu državu još više je dobio na popularnosti.

Posle Ti-Meka sve više i više Amerikanaca, ali i generalno stranaca iz drugih delova Azije, pa čak i Evrope počelo je da dolazi u Kinu.

Sezona u CBA traje nekoliko meseci, znatno kraće nego u Evropi ili u NBA, novac je približno isti, ako ne i veći u odnosu na Stari kontinent, te su mnogi birali „lakši put“.

Pored Mekgrejdija i Marberija, put Kine otišao je i Gilbert Arinas – nekadašnji Ol-star i košarkaš koji je prosečno beležio i 30 poena u NBA.

Arinas je igrao u Šangaju sezone 2012/2013 i 2013/2014. Malo posle njega u istu ekipu došao je i problematični Majkl Bizli.

Nekadašnji drugi pik na NBA draftu nije mogao da se izbori za ugovor u NBA i sreću je pronašao u Kini.

Terenima u ovoj azijskoj zemlji briljirali su Džimer Fridet, Brendon Dženings, Endru Gaudlok, Lorenzo Braun, Vil Bajnam, Maršon Bruks, Endru Bleč, Pu Džeter, Darius Adams, kao i Ekpe Judo, Amare Stodemajer, Lens Stivenson, Derik Vilijams...

Lista je još duža, kroz Kinu je prethodnih godina prošlo više od 100 stranaca, među kojima je najviše Amerikanaca, ali ima i Litvanaca, Srba (Miroslav Raduljica), Francuza, Australijanaca, Iranaca, Crnogoraca...

Svi nabrojani košarkaši imaju veliki talenat, neki i danas igraju na vrhunskom nivou, ali jednostavno nisu mogli da se izbore za mesto u NBA, a opet nisu hteli ni put Evrope gde je pritisak mnogo veći.

Rekorde u ligi uglavnom drže stranci, pa je tako Erik Mekalum na jednom meču postigao 82 poena, a redovno se viđaju partije od 40, 50, 60 ili 70 poena.

Košarka u Kini nikada neće biti na vrhunskom nivou, genetika to ne dozvoljava ovoj naciji, ali čelnici CBA potrudili su se sve da učine ligu kvalitetnom.

Toliko da su u jednom trenutku klubovi krenuli da preteruju sa strancima. Vrhu države to se nije svidelo i 2019. uvedena su neka stroga pravila.

Od ove sezone u svakom klubu mogu da budu registrovana četiri strana košarkaša. Međutim, na svakoj utakmici, u sastavu mogu da budu prisutni samo dvojica od ukupno 12 igrača.

Tu nije kraj ograničenjima. U jednom trenutku na terenu može da igra samo jedan stranac, ali ovde ima izuzetka.

Kineske ekipe mogu da koriste i drugog stranca na parketu, ali pod dva uslova – ukoliko su u prethodnoj sezoni bili među četiri najgora tima u ligi i samo tokom prve tri četvrtine.

Trenutno u Kini igra 39 stranaca, među kojima je i naš Miroslav Raduljica, a do skoro je bio i Vladimir Štimac koji je slobodan košarkaš.

Samo četiri ekipe imaju po jednog stranca, četiri imaju po tri, dok preostalih 11 u sastavu ima dva košarkaša koja nisu rođena u Kini.

U ligi je mnogo bivših NBA košarkaša, poput problematičnog O Džej Meja, Vilsona Čendlera, Brendona Pola, Marisa Spejtsa, Sonija Vimsa...

Pronašli su se u CBA, veliki pritisak ne postoji, dominantni su u odnosu na Kineze, beleže sjajne brojke, a imaju milionske ugovore – Meka.

► Najbolji igrač na Jadranu „zarobljen“ između Partizana i Crvene zvezde

► Večiti rivali u potrazi za hemijom

► Šampionska matematika Duška Vujoševića /video/