Sudbinu države su zapečatili predsednici Rusije, Belorusije i Ukrajine Boris Jeljcin, Stanislav Šuškevič i Leonid Kravčuk, kada su decembra 1991., u lovačkoj rezidenciji „Vuskuli“, u beloruskoj Beloveškoj šumi kod Bresta, potpisali sporazum koji je označio kraj postojanja Sovjetskog Saveza i istovremeno doveo do stvaranja Zajednice nezavisnih država.
Beloveški sporazum nije bio uzrok, nego posledica raspada zemlje. Taj dogovor nije inicirao proces, nego ga je završio i to je učinjeno uprkos volji naroda izrečenoj na referendumu u martu iste godine, kada je preko 75 odsto Sovjeta glasalo za očuvanje saveza.
Takođe, Gorbačovljev plan da sve republike potpišu novi savezni dogovor bio je prekinut posle neuspelog puča 18. avgusta 1991.
Zemlja, formirana 1922. godine, bila je razbijena, a „rođeno“ je novih 15 država.
Direktna posledica tog događaja je što je više od 40 miliona ljudi — skoro 15 odsto stanovništva SSSR-a — ostalo van granica svoje istorijske domovine. Od toga 28 miliona Rusa. Njih nazivaju nevoljnim emigrantima.
Globalno posmatrano, raspad SSSR je doveo do stvaranja jednopolarnog svetskog poretka, hegemonije jedne države i jednog vojnog bloka.
I danas, skoro tri decenije kasnije, istoričari, politikolozi i celokupna stručna javnost raspravljaju da li je „smrt SSSR-a“ bila neizbežna, šta je glavni razlog raspada, kakva je bila uloga političkih elita, a kakva Zapada.
Dugo se govorilo o tome da je SSSR bio osuđen na propast zbog ekonomske neefikasnosti, a jedna od popularnih teorija je i izdaja elite. Jedni optužuju Gorbačova, drugi Jeljcina. Pominju se i ideološke i sistemske greške, a takođe uzroci raspada zemlje traže se i u odnosima između sovjetskih republika.
Govori se i o tome da je SSSR „ubijen spolja“— Hladni rat se završio, ali SAD i ceo zapadni svet su i dalje na tu velesilu gledali kao na pretnju.
Svojevremeno je Vladimir Putin rekao da je do raspada zemlje došlo zbog unutrašnjih razloga — neefikasnosti, pada političkog i ekonomskog sistema, ali da ni geopolitički protivnici nisu mirno stajali sa strane.
Ruski predsednik je tada objasnio da se raspao socijalni sistem, da je propala privreda, koja je ranije bila neefikasna, ali je na kraju propala i to je dovelo do siromaštva miliona ljudi.
Politikolozi takođe spore o tome da li je SSSR mogao da opstane. Dok se jedni drže teze da je spas bio u reformama, drugi smatraju da leka nije bilo.
Neka sociološka istraživanja pokazuju da tri četvrtine Rusa smatra sovjetsko doba najboljim u istoriji zemlje, ali manje od trećine ispitanika želi da se vrati u SSSR.
Izraz „sovjetska era“ asocira ih na stabilnost i sigurnost u budućnosti, dobar život u zemlji i podseća ih na detinjstvo, mladost, roditelje.
Negativnih ocena je manje — tek četiri odsto ispitanika se seća nestašica, redova i bonova, jedan odsto njih se seća „gvozdene zavese“, stagnacije i represije. Generalno, 76 odsto ispitanika ima pozitivno mišljenje o sovjetskoj eri.
Čak 65 odsto Rusa žali zbog raspada SSSR-a, a isto toliko veruje da je to moglo biti izbegnuto. Oni koji žale kažu da im nedostaje „osećaj pripadanja velikoj državi“. Žale i zbog uništenja jedinstvenog ekonomskog sistema, kao i zbog povećanog međusobnog nepoverenja i ogorčenosti.
Pročitajte još:
