Psihijatar dr Aleksandar Vujošević za Sputnjik kaže da su se građani naše zemlje i u prošlosti suočavali sa raznim nevoljama, kako ličnim, tako i onim koje su uticale na čitavu državu i njene građane. Međutim, te situacije nisu bile ovog tipa. Sada smo se suočili sa „neprijateljem“ koji nam je potpuno nepoznat i protiv kojeg, bez obzira na sve savete koje dobijamo, ne znamo baš kako da se ponašamo.
„Tome je doprineo i sam tok epidemije jer smo na početku nekako svi mislili da će ovo trajati tri meseca i bili smo spremni da istrpimo, da se zaključamo, da ne viđamo bliske ljude. Ali, kako su krenuli drugi i treći talas, puno toga je počelo da se menja. Na strah od korone, od bolesti, naslonio se strah od gubitka načina života koji smo do juče smatrali normalnim, a prvi put smo se suočili i sa tim da imamo odgovornost ne samo za sebe već i za druge ljude, za sve one koje možemo ugroziti svojim neodgovornim ponašanjem. Sve to je nešto što u psihičkom smislu na ljude deluje tako što se, pre svega, povećava anksioznost“, objašnjava dr Vujošević.
Donosi li 2021. novu strancu ili se „godina straha“ nastavlja
Zabrinutost je, dodaje naš sagovornik, veoma često uvod i jedan od značajnih simptoma anksioznosti. Ta briga se, kako kaže, prvo javlja, a nakon nje ide neraspoloženje, pa i mnoge druge psihičke posledice koje se vremenom mogu javiti.
„Na početku, kada smo mislili da će ova situacija trajati znatno kraće, nekako smo uspeli da svoju psihičku energiju usredsredimo i da se sa svim ovim prilično dobro nosimo. Ali, produžetak epidemije je od svih nas zahtevao buđenje novih resursa, kako u smislu ekonomskog, finansijskog preživljavanja, tako i preživljavanja u psihološkom smislu. Kada je stres prisutan kraće vreme čovek nekako, sa svojim potencijalima, sa njim uspe da se izbori. Ali, dugotrajnost stresa u dobroj meri utiče na zdravlje čoveka, a ovo je sada već prolongirani stres. Ta neizvesnost i strah koji traju gotovo godinu dana sigurno će ostaviti posledice koje će se vremenom sve više pokazivati“, primećuje dr Vujošević.
Ipak, kako navodi, u svemu lošem ima i ponešto dobro, pa je cela ova epidemija uticala na to da se sebi posvetimo na jedan drugi način, podsetila nas je na mnoge važne stvari u životu na koje smo zaboravili i pokazala nam je da se moramo snaći i živeti na način na koji u datom trenutku možemo.
„Činjenica da polako stižu vakcine daje nam to svetlo na kraju tunela i nadu da će stvari u borbi sa koronom ići u našu korist. Prolazak epidemije će sam po sebi baciti u zaborav neke stvari i vratiti optimizam u naše živote. Ja bih da budemo realni optimisti, da verujemo da smo na početku razrešavanja ove epidemiološke krize i da će nakon toga postepeno dolaziti do poboljšanja mnogih drugih stvari“, kaže dr Vujošević.
Kako naći razloga za optimizam
I Sofija Bogdanović, master psiholog i psihoterapeut pod supervizijom iz psihološkog savetovališta „Progres“ za Sputnjik kaže da je 2020. godina donela mnogo neprijatnih situacija, ali i termin – „nova normalnost“, koji podrazumeva da smo tokom pandemije učili da živimo i radimo u neuobičajenim, izmenjenim okolnostima. Kako pandemija još nije iza nas i ta „nova normalnost“ će, kako navodi, potrajati još neko vreme.
„Istraživanjem kolega sa Filozofskog fakulteta u kome je učestvovalo 9.000 ispitanika i koje je obuhvatilo period od marta do maja 2020. godine ustanovljeno je da su stanja koja su kod građana bila najviše prisutna bili uznemirenost i strah. Može se pretpostaviti da je strah i dalje prisutan, a čitava godina i ova situacija su nam doneli i neka druga nezdrava osećanja i emocije poput besa, nedostatka kontrole, anksioznosti, možda i nekog osećanja krivice“, ukazuje Bogdanovićeva.
Iako je i godina pred nama ispunjena velikom neizvesnošću, dodaje naša sagovornica, svakako joj se treba radovati jer je 1. januar, na neki način, uvek neka prekretnica. Zato u narednu godinu treba ući sa nadom da će se sve ovo što pre završiti, a sebi postaviti neke ciljeve kojima ćemo stremiti.
„Nema sumnje da svi faktori koji su prethodnu godinu učinili teškom doprinose našoj nesigurnosti, ali ono što je najbitnije je da pokušamo da pronađemo resurse u sebi, nešto što nam daje snagu da se borimo sa poteškoćama. To je nešto za čim treba posegnuti, bez obzira na to da li su to neke naše, lične snage ili su to ljudi koji nas okružuju, prijatelji, porodica, oni koji u nama bude neku sigurnost“, ističe Sofija Bogdanović.
U ovim kriznim trenucima, smatra ona, najvažnije je da se fokusiramo na sadašnjost.
„Prošlost je iza nas, a budućnost je neizvesna, pa je važno živeti u sadašnjosti, fokusirati se na sada i ovde i pronaći stvari koje nas čine srećnim. To mogu biti razne aktivnosti, možda neki hobiji uz pomoć kojih možemo da se malo distanciramo od svakodnevnih obaveza i poslova kojima se inače bavimo. To može biti neka fizička aktivnost, šetnja, kuvanje ili opuštanje uz neku knjigu ili film. Dakle, jako je važno naći nešto što nas čini srećnim i što će nam pomoći da ne razmišljamo stalno o stresnim stvarima kojima smo svakog dana okruženi“, savetuje Bogdanovićeva.
Takođe, kako navodi, ključno je da sebi priznamo da imamo neku poteškoću ili problem.
„U rešavanju problema uvek treba krenuti od svoje najbliže okoline, pokušati da tu nađemo podršku, a ukoliko to nije moguće treba se obratiti stručnim licima kao što su psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti“, ističe naša sagovornica.
I dr Aleksandar Vujošević preporučuje traženje stručne pomoći ukoliko simptomi koji nas muče traju neko vreme, utiču na naše ponašanje, raspoloženje, odnose sa drugim ljudima i kada sami sa njima ne možemo da izađemo na kraj.
„Možda na problem nećete gledati drugačije nego što ste gledali ranije, ali će razgovor sa neutralnim, stručnim licem, svakako pomoći da dobijete različite prilaze u njegovom rešavanju“, kaže dr Vujošević.
