Amerika – mač sa dve oštrice za srpske vunderkidove

Mnogi srpski košarkaši u prošlosti pokušavali su da putem NCAA dođu do profesionalnih voda, ali malo ko je posle toga uspeo da napravi karijeru.

Mladi igrači na Koledž idu iz dva razloga, prvi je da se takmiče sa američkim košarkašima, a drugi je da uzmu diplomu fakulteta.

Oni manje talentovani idu, pre svega, iz drugog razloga. Diploma iz Sjedinjenih Američkih Država veoma je cenjena i iz tog ugla nije loše otići na Koledž ako već nemate šansu da igrate u FMP-u, Megi, Zvezdi, Partizanu...

Međutim, šta je sa velikim talentima koji su odlučili da odu za Ameriku?

Svi su se vratili za Evropu jer nisu uspeli da putem Drafta dođu do NBA lige i veoma mali broj je u Srbiji, a potom i inostranstvu napravilo karijeru.

Takve igrače možemo na prste da nabrojimo, a od nešto starijih igrača izdvaja se Ivan Radenović.

Radenović je dete Partizana, sezonu 2002/2003 proveo je kao član najtrofejnijeg srpskog košarkašog kluba, ali je na kraju godine odlučio da ode na ugledni Koledž – Arizonu.

Četiri godine proveo je u Americi, igrao je veoma dobro, a najveći uspeh mu je kada je protiv Stenforda imao učinak od 37 poena, devet skokova i sedam asistencija.

Na tom meču direktni rivali pod košem bili su mu današnji NBA igrači Bruk i Robin Lopez.

Radenović nije biran na Draftu, usledio je povratak u Evropu i napravio je solidnu karijeru. Bio je član Đirone, kratko čak i u CSKA, a u sezoni 2013/2014 obukao je dres Crvene zvezde.

Krilni košarkaš bio je važan šraf u timu Dejana Radonjića, ali posle toga nije uspeo da ostane na evroligaškom nivou.

Pitanje šta bi bilo sa karijerom 36-godišnjaka da je ostao u Partizanu i prošao školu Duška Vujoševića.

Još jedan primer igrača koji je bio veliki talenat, a odlučio je da ode za Ameriku je Nikola Dragović. Igrač OKK Beograda ima 33 godine, a od 2006. do 2010. igrao je u čuvenom programu UCLA – Univerzitet Kalifornija u Los Anđelesu.

Proveo je četiri godine u Kaliforniji, nije bio draftovan i 2010. se vratio u Evropu. Napravio je dobru karijeru igravši za Zenit, Avelino, ASVEL i druge evropske klubove, ali nije ispunio potencijal koji je imao.

Dragović i Radenović retki su primeri igrača koji su napravili uspešne profesionalne karijere, mnogo je manje onih koji su se posle Koledža „izgubili“.

Tu spadaju igrači za koje verovatno niste čuli ili ste nekada davno nešto pročitali o njima – Slobodan Ocokoljić, Luka Drča, Nikola Koprivica, Vojin Svilar, Uroš Komadinović, Miloš Kleut, Stefan Nastić, Marko Kovačević...

Od nešto mlađih košarkaša danas na evropskoj sceni imamo igrače poput Vase Pušice, Nikole Jovanovića, Stefana Jankovića, Dušana Ristić...

Radi se upravo o igračima koji su mogli da karijeru grade u najvećim srpskim klubovima, ali su odlučili da odu u SAD i da putem Koledža pokušaju da dođu do visina.

Pušica se posle skoro pet godina vratio u Partizan i posle nekoliko meseci napustio je crno-bele.

Nikola Jovanović i dalje je zvanično igrač Zvezde, ali je prethodnu sezonu proveo na pozajmici u Trentu, a ovu igra u Igokei.

Stefan Janković uskoro bi trebalo da postane igrač Bursespor, a prethodno je igrao za Zvezdu i potom Partizan. Igrama nije uspeo da ostane u srcima navijača, štaviše, nisu ga preterano voleli ni u Zvezdi, a ni Partizanu, jasno je svima zašto.

Dušan Ristić nije uspeo da se nametne u klubu sa Malog Kalemegdana, ali je prošle godine briljirao u VTB ligi u dresu Astane.

Trenutno igra za Brešu, na kraju sezone mu isteče ugovor sa Crvenom zvezdom i videćemo u kom pravcu ćemo se razvijati karijera.

Poenta napisanog u prethodnim pasusima je da nijedan košarkaš koji se vratio sa Koledža u Srbiju nije uspeo da se nametne u srpskom klubu.

Nijedan osim Filipa Petruševa. Mladi centar Mege igra neverovatno, prvi je kandidat za MVP-ija ABA lige i potpuno se iskače iz „kalupa“.

Od starta takmičarske godine nijednom nije imao partiju ispod 20 indeksnih poena, nijednom nije bio jednocifren i brojke koje beleži ostavljaju bez daha.

Uz to Mega igra sjajno ima skor 9/3 i kandidat je za plasman u plej-of ABA lige.

Petrušev prosečno beleži 23,3 poena, 8,2 skokova, šutira 65 odsto za dva poena i prosečno beleži 27,7 indeksnih poena.

Trenutno u SAD igra veliki broj srpskih košarkaša, sin Željka Rebrače, Filip, nastupa za Severnu Dakotu, tu su još Saša Stefanović koji za Pjurdu, Balša Koprivica brani boje Floride Stejt, a tu su još Vuk Vulikić, Stefan Kenić, Dušah Mahorčić i mnogi drugi.

Petrušev je pokazao da odlazak na Koledž i potom povratak u Evropu može da bude dobra stvar, ali je mnogo više primera gde talentovani igrači potroše četiri godine, ne napreduju dovoljno i u Evropi ne uspeju da naprave karijeru kakva im je predviđena.

► Ispratili smo Maradonu i Kobija, Antaru i Petka, ali i Bobanu – šampionku sa tragičnom sudbinom

► „Novi soj“ preti tradiciji u kolevki fudbala – igrači bolesni, a treneri uplašeni

► Godina koja je „osakatila“ sport