Na to je ukazao i predsednik Argentine Alberto Fernandez, izjavivši da je ruska vakcina protiv virusa korona, koja se kritikuje u određenim krugovima, postala objekat napada u trgovinskoj i geopolitičkoj borbi.
Teška i prljava politička borba
„Vodi se teška borba, ponekad prljava, tokom koje jedni diskredituju druge“, kaže on, objašnjavajući da pored trgovinskog rata koji bukti, pošto svet želi da dobije vakcinu, ide i geopolitička borba za titulu ko će je obezbediti. Upravo to i vidimo u slučaju ruske vakcine centra ‘Gamaleja’“, bez dlake na jeziku bio je argentinski predsednik.
Komentarišući za Sputnjik odnos na Zapadu prema ruskoj vakcini, kolumnistkinja magazina „Nedeljnik“, Ljiljana Smajlović kaže da je pandemija od samog početka donela i oštru borbu za uticaj.
Ona podseća kako su se Amerikanci ponadali da će stalnim ponavljanjem da je reč o kineskom virusu naškoditi kineskom ugledu i uplašiti svet od Kine. Na kraju se, dodaje ona, ispostavilo da je najveću štetu doživela reputacija SAD zato što su oni najmanje spremno uspeli da zaštite svoje stanovništvo.
I sumnja deo kampanje
Za negativnu kampanju prema ruskoj vakcini bila je, kaže, dovoljna i sumnja u njenu bezbednost.
„Kada kažu - Rusi su prvi izašli sa vakcinom, ali nema podataka o tome koliko je ona pouzdana i nema nezavisnih istraživanja koja pokazuju da je ona bezbedna, naravno da stanovništvo neće reći, daj kupite tu jeftinu rusku vakcinu nego će reći - čekajte, ako nije bezbedna, zašto bismo je kupovali“, ističe naša sagovornica.
Vakcina – alatka u borbi za premoć
Ona napominje da je u Americi bilo nezadovoljstvo zbog toga što su ih Britanci pretekli sa početkom vakcinacije, pa je njihov najugledniji imunolog Entoni Fauči morao da se pravda, što je učinio tako nevešto da je naljutio Britance.
„Tu vlada strahovita konkurencija čak i među najbližim saveznicima, a pitanje je može li se biti bliži nego što su to Amerikanci i Britanci. Pa kad je među njima izbila svađa oko toga što su Britanci samo koji dan pre počeli da vakcinišu to govori o tome koliko se značaja pridaje tome koja je zemlja prva uspela da vakcinama zaštiti veći deo svog stanovništva. Ako je tako između Britanaca i Amerikanaca možete misliti kako se u vrhovima moći gleda na kinesku i rusku vakcinu“, konstatuje Smajlovićeva koja je vrlo slikovito povukla paralelu:
Kada američka Nacionalna agencija za bezbednost nekoga prisluškuje, što je obelodanio Edvard Snouden, to smatraju normalnim, ali kada to njima neko radi to je ravno napadu na Perl Harbor, kako je to izjavio jedan kongresmen. Dakle objavi rata. Na isti taj način oni govore i o vakcinama. One se tretiraju kao i svaka druga alatka u borbi za premoć, zaključila je sagovornica Sputnjika.
Da je donošenje odluke da se stanovništvo vakciniše ruskom vakcinom rizičan potez uverio se mađarski premijer Viktor Orban koji je istrpeo kritike Brisela kada je još u novembru najavio da će koristi rusku vakcinu. Kako mu je zamereno, nije poštovao zvaničnu proceduru EU koja nalaže da svako medicinsko sredstvo mora da odobri nadležna evropska agencija. A ona nije ni uzela u razmatranje vakcinu koja je prva registrovana u svetu. Selekcija je, dakle, napravljena na startu.
Nemam svoju, ali rusku neću
Činjenica da Nemačka neće imati dovoljno vakcina da stavi epidemiju pod kontrolu do jeseni, uprkos tome što je njena kompanija Biontek zajedno sa američkim Fajzerom pravi baš u Nemačkoj, a neće da posegne za ruskom ili kineskom, govori o tome da su razlozi takvog poteza geopolitički, a ne zdravstveni, piše tamošnji „Špigl“.
U priču se uključio čak i šef EU diplomatije Žozep Borelj koji je optužio ruske državne medije za širenje lažnih informacija o evropskim i američkim vakcinama protiv korona virusa, koji ih, kako je rekao, „otvoreno ismevaju“.
I Borelj u kampanji
Šokirana retorikom tako visokog zvaničnika EU, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je zatražila objašnjenje Brisela, ali i ocenila da to ne može biti drugačije shvaćeno nego kao pokušaj nelojalne konkurencije usmerene protiv Rusije i ruskih vakcina.
Pored Srbije, u koju je upravo stiglo 5.000 doza Sputnjika Ve (Sputnik V), njome će biti vakcinisano i stanovništvo u Argentini, Ujedinjenim Arapskiim Emiratima, Turskoj, Mađarskoj i Kazahstanu.
Politikolog Jelena Vukoičić za Sputnjik kaže da je odnos Zapada prema ruskoj vakcini ono na šta smo već navikli na međunarodnoj političkoj sceni.
„Politički Zapad želi opet da podrije i umanji ruski uticaj, da pokuša da diskredituje Rusiju, preko diskreditacije vakcine. Mi znamo da često njihova borba protiv Rusije deluje iracionalno, ali nije iracionalna. Zaista, gde god može Rusija da se kritikuje, da joj se zada udarac, Zapad koristi priliku i bilo je za očekivati da će to biti i kada je u pitanju vakcina“, nema dilemu Vukoičićeva.
Nenormalna normalnost
S obzirom na to da u svetu već vlada veliki skepticizam po pitanju vakcina i njihove bezbednosti, jer je antivakserski pokret vrlo jak, postoji veliki broj ljudi zaplašenih nekakvim teorijama zavere, kaže naša sagovrnica. Tamo gde već iz ko zna kog razloga postoji nepoverenje prema Rusima, gde je javno mnenje tako kreirano da im ne veruje, napad na rusku vakcinu je ono što konkurenciji daje prednost, objašnjava ona.
„Zašto se napada samo ruska - to je na žalost jedna prljava politika nekih zapadnih zemalja na koju smo mi navikli i koju oni sprovode dugi niz godina i decenija, gde su sva sredstva dozvoljena, gde iskreirate aferu. Posle se pojavi infromacija da je sve bilo isfabrikovano, ali je do tada već postignut efekat i nije ni bitna istina koja je izašla na površinu“, ističe Vukoičić za Sputnjik, ne zaobilazeći pored tog političkog i ekonomski momenat jer je vakcina najveći posao u farmaceutskoj industriji, gde se obrću ogromne pare merene milijardama dolara.
Pročitajte još:
