Ovakvu ocenu profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodraga Savića, treba, kako sam kaže za Sputnjik, smatrati viđenjem opreznog ekonomiste.
Nerealno da se na kraju 2021. vratimo u vreme pre korone
Da oprez posle godine za nama obeležene pandemijom nije na odmet i da nije baš uputno praviti dugoročne prognoze pokazao je upravo završetak 2020.
U zajedničkom izveštaju nemačkog ekonomskog instituta (IFO), ekonomskog instituta Švajcarske (KOF) i italijanske Kancelarija za statistiku o izgledima privrede evrozone, zbog novih mera zatvaranja na kraju 2020. poslednji kvartal će rezultirati padom privrede od 2,7 odsto u odnosu na treće tromesečje. Zbog toga će, kako smatraju, ukupni pad privrede evrozone biti 7,3 odsto.
I globalna privreda će se suočiti sa većim padom od ranije prognoziranih pet odsto.
Novi, jači soj virusa koji je prvo registrovan u Velikoj Britaniji i koji se već uveliko širi Evropom već je doneo ponovno zaključavanje pojedinih zemalja. Dodatna briga je tim veća jer je sada već jasno da će ozbiljnija vakcinacija stanovništa krenuti tek na proleće, a da će najveći broj ljudi njom moći da bude obuhvaćen na leto.
U odnosu na loš poslednji kvartal 2020. struka je za prvo tromesečje 2021. prognozirala skroman rast od 0,7 odsto i potom ubrzanje aktivnosi u drugom kvartalu do čak tri odsto, ali tri relevantne kuće ipak ukazuju da su izgledi podložni rizicima.
Može se, kako napominju, očekivati i dublji pad ali i snažniji rast, zavisno od efikasnosti mera ekonomske politike, razvoja pandemije, vakcinisanja, ali i toga kako će na privredu uticati novac iz fonda EU-a za oporavak od pandemije.
Svet u većoj krizi nego 2008.
Savić smatra da nam se ne piše dobro i da svet ulazi u jednu prilično neizvesnu i tešku fazu i da će, kako kaže, klecati dugo vremena posle pandemije.
„Neki će, naravno, lakše savladati probleme koje imaju, neki teže, ali generalno svet je sada u većoj krizi nego što je bio 2008-2009. godine, a znamo koliko je trajalo to kod nekih zemalja i po koju cenu su se oporavljali. I ne znam kako su neki ljudi sada optimisti da ćemo ovo prebroditi lakše nego što je išlo 2009. godine“, pita se sagovornik Sputnjika.
Na to upućuje i konstatacija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) da je bruto domaći proizvod grupe najrazvijenijih 20 zemalja u drugom kvartalu 2020. opao rekordnih 6,9 odsto. Taj pad, upozorio je OECD, znatno je veći nego u prvom kvartalu 2009. godine u jeku finansijske krize, kada je bio 1,6 odsto.
Dva faktora
Savić napominje da ne treba iz vida gubiti i dva važna faktora, a prvi je da u ovom trenutku privreda zemalja u svetu mnogo više zavisi jedna od druge.
„Nema više onih jakih privreda koje, ako nisu pogođene kao neke druge ovom pandemijom, mogu brzo da dođu sebi. Sada čak i ako se završi pandemija u nekom delu sveta oporaviće se neka lokalna privreda i nešto što ne zavisi od sveta, ali sve zemlje sveta koje daju pečat svetskom razvoju imaju neverovatno veliku međuzavisnost“, kaže on i dodaje da je druga stvar da će oporavak biti sve teži što budemo više zapadali u zdravstvene i ekonomske teškoće.
Veliki novac – da ne bude gore
Najveći broj zemalja u svetu će, smatra Savić, potrošiti veliki novac ne da privreda krene napred nego da ne bude gore nego prethodnog dana. Unutrašnje rezerve se troše i vlade će, kako ističe, sve manje biti u mogućnosti da pomažu preduzećima, a kada padne jedna kompanija ona će za sobom da povuče i nekoliko drugih.
Svi, naravno, neće biti u sličnom položaju, jer je već jasno da su neke delatnosti profitirale u vreme korone poput onih koji prave lekove, vakcine, medicinsku opremu, raznosači hrane... kaže on, ali i dodaje, da je ipak mnogo veći broj onih koji su zapali u teškoće.
Države su ponovo određenim merama podržale svoju privredu. Na pitanje koliko je moguće da to tako još traje, naš sagovornik podseća da je nemačka kancelarka Angela Merkel rekla da će to biti moguće i u 2021. jer su dobro vodili finansije poslednjih godina.
Merkelova je, mećutim, napomenula da se ne može u nedogled održati taj nivo podrške i da od 2023. godine treba početi sa vraćanjem tog vanrednog duga, a Nemačka se rekordno zadužila. U budžetu za 2021. godinu predviđeno je 180 milijardi evra novog duga.
Na globalnom nivou , kada se saberu svi paketi pomoći, dođe se do brojke od oko 15 000 milijardi dolara, a svetski dug raste neverovatnim tempom. Prema podacima Instituta za međunarodne finansije globalni dug u ovom trenutku iznosi 275 000 milijardi dolara.
A to, smatra Savić, ne ostavlja mnogo prostora za optimizam.
