Prema dokumentu, Ruska služba za nadzor u sferi komunikacija, informacionih tehnologija i medija („Roskomnadzor“) ima pravo da delimično ili u potpunosti blokira internet-resurse koji ograničavaju značajne informacije na teritoriji Rusije na osnovu nacionalnosti, jezika, porekla, imovinskog i službenog statusa, profesije, mesta prebivališta i rada, odnosa prema religiji ili u vezi sa uvođenjem političkih ili ekonomskih sankcija protiv Rusije ili Rusa od strane drugih zemalja.
To se neće odnositi samo na društvene mreže, nego i na velike IT platforme. Posebno se ističe da blokiranje može uslediti zbog „diskriminacije materijala ruskih medija“.
U slučaju ograničavanja ili usporavanja pristupa koristiće se tehnička sredstva za suprotstavljanje pretnjama, predviđena odredbama zakona o suverenom internetu.
Zakon predviđa blokiranje, usporavanje saobraćaja i administrativne kazne, s tim što se blokiranje i usporavanje saobraćaja mogu kombinovati sa novčanom kaznom, koja iznosi od nekoliko hiljada do tri miliona rubalja (oko 33.000 evra).
Blokiranje internet-resursa će inicirati Generalno tužilaštvo u dogovoru sa Ministarstvom spoljnih poslova Rusije.
Resursi koji budu kršili novi zakon naći će se na specijalnom spisku sajtova, „odgovornih za kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, prava i sloboda građana Rusije“. „Roskomnadzor“ će uvoditi restriktivne mere protiv resursa sa spiska.
Zakon o sankcijama će se primenjivati i protiv popularnih zapadnih društvenih mreža. Autori zakona objašnjavaju da su, među portalima koji su 2020. godine blokirali ruske medije, bili i „Tviter“, „Fejsbuk“ i „Jutjub“.
Ranije je zamenik stalnog predstavnika Rusije pri OEBS-u Maksim Bujakevič rekao da će Rusija skrenuti posebnu pažnju novom predstavniku OEBS-a za medije na „izbacivanje“ ruskih resursa sa Gugla i Fejsbuka.
On je istakao da će tema novinarstva 2021. godine biti mnogo prisutnija u OEBS-u nego danas, jer ih sa novoimenovanom predstavnicom za pitanja slobode medija Tereze Ribejru čeka dug put po pitanju brojnih tema, kao što je, prvenstveno, potpuno uvođenje cenzure u digitalnom informacionom segmentu.
„Ovde se naši zapadni partneri radije ograđuju navodno nezavisnom uređivačkom politikom internet-monopolista kao što su Gugl, Fejsbuk i ostali, dok u stvarnosti njihova navodno nezavisna uređivačka politika nekim čudnim sticajem okolnosti izbacuje iz internet-segmenta isključivo ruske i proruske resurse, kao i sve druge koji se ne uklapaju u zvanični stav zapadnih država. Na to ćemo skretati posebnu pažnju tokom interakcije sa Ribejru“, rekao je Bujakevič.
Pročitajte još:
- Ruska Duma usvojila zakon o kažnjavanju za cenzurisanje ruskih medija
- Kako sprečiti zapadne društvene mreže da cenzurišu ruske medije
- Urednica RT-a: Smešne kazne za cenzuru protiv ruskih medija
