Mlada glumica prvi put se pojavila u tinejdžerskoj seriji „Priđi bliže", a usledile su serije „Nepobedivo srce", rađenoj po motivima istoimenog romana Mir Jam, „Zvezdara", u kojoj je tumačila lik tinejdžerke preokupirane sobom i sopstvenom slikom u ogledalu.
Pojavila se u igranom filmu „Marko Kraljević - Fantastična avantura", a u seriji „Santa Maria dela Salute" Zdravka Šotre tumačila je epizodnu ulogu kraljice Natalije Obrenović.
Popularnost su joj donele uloge u serijama „Sinđelići" i „Istine i laži“, igrala je i u pozorišnim predstavama „Brod plovi za Beograd", „Samci i samice", „Who cares", „Kiseonik", „Antisamits", „Kafana Balkan", „Ti i ja — naučnika dva", a Ana Karanjina je njena prva uloga u državnom teatru.
„To je jedan od najvećih ikad napisanih ženskih likova. Imala sam tremu, strah i veliku odgovornost da prihvatim da igram nešto tako veliko. Irfan mi je ukazao poverenje bez trunke nesigurnosti i sumnje u mene. Ja sam smatrala da to ne mogu i mnogo znači kada vidite da neko veruje u vas. Sigurna sam da je i on u nekom trenutku bio u nedoumici da li sam ja dobar izbor. Poverenje i njegov način rada sa glumcima meni mnogo znači. To je najveće iskustvo koje sam do sada imala i srećna sam što sam imala priliku da sarađujem sa njim“, ističe Mićalovićeva u intervjuu za Sputnjik.
Irfan Mensur - veliki gospodin
Kaže da je blagoslovena i povlašćena prilikom da radi sa Irfanom Mensurom.
„Mnogo sam naučila za mesec i po dana rada sa njim. On je pre svega veliki čovek i gospodin. Pun znanja, iskustva, čovek koji daje glumcu slobodu da na sceni u svakom trenutku mogu da iznesem svoje mišljenje i da znam da će ga prihvatiti ako ga smatra dobrim. On je glumac i razume naše potrebe i želje. Ono što najviše volim kod njega je strpljenje i mir koji je preneo na sve nas“, naglašava naša sagovornica.
Bunt i potreba za slobodom i ljubavlju
Predstava „Ana Karenjina“, prema romanu Lava Nikolajeviča Tolstoja, u dramatizaciji i režiji Irfana Mensura, koja se od oktobra sa pauzama priprema u niškom pozorištu, zasniva se na trima ljubavnim pričama, ali u fokusu je ljubav Ane i Vronskog.
„Tri puta sam čitala knjigu 'Ana Karenjina' i svaki put je doživela drugačije. U školi je to bila samo literatura koju moram da pročitam. Nisam je razumela. Kada sam je čitala drugi put, patila sam sa Anom i smatrala je užasno tužnim likom. Sada je razumem i ne osuđujem. Razumem njen bunt i potrebu za slobodom i ljubavlju koju nije osećala dok nije srela Vronskog. Osetila se živom tek kada ga je zavolela i on vidi da ona strada od same sebe. Ana je za mene živo biće koje nije zemaljsko“, ističe Dragana Mićalović.
Kao i Ana imam potrebu za slobodom
Ćerka poznatog glumca Dragana Mićalovića i mlađa sestra glumice Slobode Mićalović, svoju sličnost sa Tolstojevom junakinjom vidi u potrebi za slobodom i disanjem punim plućima.
„Naš posao je takav da često osećamo stege, često smo u nekim okovima, ograničeni ponašanjem, postupcima, mestima na kojima se pojavljujemo. Ja nosim i breme svojih roditelja, sestre, zeta i druge sestre i ta odgovornost je uvek bila veća nego što bi bila ljudima koji se ne bave javnim poslom. Tako da sam ja osetila Aninu bol i potrebu za slobodom koju i ja često imam. Takođe ono što me čini ponosnom jeste što ja umem itekako da volim i meni je ljubav najvažnija na svetu“, iskrena je Mićalovićeva.
U Tolstojevo vreme, primećuje Mićalović, smatralo se tabuom da se žena koja ima porodicu zaljubi u drugog muškarca, ali isto je i danas.
„Možda se ne doživljava u toj meri nemoralnim kao u Tolstojevo vreme, ali mislim da se nije mnogo toga promenilo. Ljudi isto vole samo što drugačije to ispoljavaju“, ističe mlada glumica.
Pored Ane i Nastasja Filipovna
Probe u Nišu biće nastavljene 10. januara, a premijera je planirana za 22. januar. U međuvremenu Dragana Mićalović snima seriju „Igra sudbine“ i studira na Fakultetu savremenih umetnosti.
„Ni sama ne znam kako sve stižem. Preležala sam koronu pa sam posle korone nakon samo tri dana nastavila sa obavezama. Pošto sam mesec i po dana bila u Nišu, nisam bila na predavanjima i imala sam nogo obaveza. Sada nam je ozbiljan period. Radimo građenje lika na osnovu monologa Šekspira, Gogolja... Svi ti likovi su vrlo teški, a najteži je bio monolog iz romana Dostojevskog“, kaže Mićalovićeva.
Analiza i građenje lika Nastasje Filipovne pomoglo joj je sa likom Ane Karanjine.
„I Dostojevski i Tolstoj su imali heroine. Nastasja Filipovna je takođe stradala zbog ljubavi. U ovom periodu sam izgleda posvećena takvim junakinjama. Mnogo je lepo sve to otkrivati. Za 10 godina koliko se bavim glumom nisam znala da sve to postoji, da je sve toliko duboko, veliko. Ima mnogo slojeva, pitanja i odgovora. Čarobno je ući u taj svet koji vas uhvati i ne pušta“, naglašava Mićalovićeva.
Kaže da sebe daje potpuno u svemu, da je vrlo odgovorna i sama mogućnost da nešto ne stigne u njoj izazova stres, zbog čega spava po tri-četiri sata i uvek se budi sa nekim tekstom – iz predstave, sa studija ili serije.
„Ponekad mislim da to nije fer prema mom životu, jer sam se razvukla na sve strane, ali lepo je raditi. Naporno i lepo“, zaključuje mlada glumica.
